ДЕНИЋ, Јездимир

ДЕНИЋ, Јездимир, архитекта (Крагујевац, 5. III 1895 -- Београд, 13. IV 1970). У Крагујевцу завршио основну школу и првих седам разреда гимназије. Током I светског рата био је добровољни болничар и војник, те учесник повлачења српске војске преко Албаније. Након опоравка на Крфу матурирао је у Српској краљевској битољској гимназији у Волосу (Грчка) 1918. Студије је започео 1918/19. на Политехници у Торину и наставио 1921--1924. у Београду, где је дипломирао на Архитектонском одсеку Техничког факултета. У периоду 1924--1945. био је запослен у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, где је напредовао до положаја начелника Одсека за монументалне зграде и богомоље. У Државној фабрици шећера радио 1945--1946, а од 1946. до пензионисања 1951. у Извршном одбору Народног одбора Града Београда. Његово најзначајније архитектонско остварење је зграда Државне трговачке академије подигнута 1926. у Светогорској 48, у српском националном стилу. Д. на објекту истиче мотиве националног средњег века: полихромне наизменичне редове камена и опеке, низ архиволти другог спрата ношених зиданим прислоњеним полукружним пиластерима са неовизантијским капителима, као и лучне декоративне орнаментисане портале. Ови неовизантијски мотиви тумачени као одлика обновљеног националног српског стила уклопљени су у ентеријер и академски конципирану троделно рашчлањену фасаду двоспратнице завршене декоративним кровним венцем у духу неоренесансног академизма. Овим делом Д. рефлектује утицај свог професора Петра Поповића, али без значајније надоградње у интерпретацији стила. Ово остварење приказао је на Првом салону архитектуре Групе модерног правца -- ГАМП (1929).

ДЕЛА: Електрична централа у Врњачкој Бањи, 1929; Среске зграде у Доњем и Горњем Милановцу, 1930; Основна школа у Горњем Милановцу, 1931--1933; Вила државног саветника Стеве Нешића у Београду, 1935; Споменик палим борцима у Државној фабрици шећера, 1946.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Боровњак, ,,Градитељска делатност архитекте Јездимира Денића (Крагујевац 1895 --Београд 1970)", ГГБ, 2007, 54.

М.илан Просен

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)