ДЕНЕШ, Ото

ДЕНЕШ, Ото, сценариста, редитељ (Беочин код Новог Сада, 14. VI 1926 -- Београд, 3. VII 2010). Дипломирао 1967. и докторирао 1980. на Факултету политичких наука у Београду. Од оснивања „Застава филма" 1948. водећи је стваралац те филмске куће у којој у наредних двадесет година реализује око четрдесет филмова. Често по сопственом сценарију, режирао је документарне и пропагандне филмове као и репортаже. Његов филм Поздрав са границе био је документарни првенац „Застава филма". Као политички ангажован аутор, током 50-их година снимао је посете тадашњег председника државе Јосипа Броза Тита многим земљама (Индија, Француска, Бурма и др.). На основу архивских материјала уобличавао је дугометражне филмове о стварању Комунистичке партије Југославије (Од монархије до републике, 1958; Четири деценије, 1959. и др.). Пред крај каријере достиже врхунац снажним и потресним документарним филмовима Рудари -- хлеб са девет кора (1964, диплома за режију на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, награда „Сребрни голуб" на фестивалу у Лајпцигу), Закон крви (1965), Паори (1965) и Лабин (1966). Два пута се огледао и у форми играног филма, а и тада је за сценаристичку основу користио догађаје који су се стварно десили. Дугометражни филм Степенице храбрости (1961) приповеда о томе како је током II светског рата, за време окупације у Сплиту 1. V 1942. истакнута црвена застава, а кратки играни филм Оклопни воз (1962) говори о партизанском заробљавању окупаторског воза. Филмско стваралштво прекида нагло 1968. и наставља да се бави друштвено-политичким радом. Седамдесетих година XX в. био је заменик директора Савезног завода за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу и допринео успостављању културних веза са земљама у развоју. Потом постаје представник Развојног програма Уједињених нација (УНДП) и један од координатора рада УН у ратом захваћеном Мозамбику. УНДП напушта 1993. и од следеће године је шеф операција новог пројекта УН: Пројекат ратом разорених друштава (War-Torn Societies Project). У овом Пројекту, који 2000. постаје невладина организација, делује до 2003, када одлази у пензију.

С. Стојановић