ДЕНЕГРИ, Јерко Јеша

ДЕНЕГРИ, Јерко Јеша, историчар уметности, ликовни критичар, универзитетски професор (Сплит, 5. IX 1936). Године 1959. дипломирао је на Одсеку за историју и географију Више педагошке школе у Сплиту. Студије историје уметности завршио је на Филозофском факултету у Београду (1964), где је на Одељењу за историју уметности докторирао (1988). У периоду 1965--1989. радио је у Музеју савремене уметности у Београду. Универзитетском наставом на истом факултету бавио се од 1989. до пензионисања 2004. Од 1965. члан је Секције историчара уметности УЛУПУДС-а и Међународног удружења ликовних критичара (AICA). Добитник је више признања за ликовну критику („Растко Петровић" 1985, „Лазар Трифуновић" 2010).

Почетком 60-их година ХХ в. Д. објављује у часопису Израз (Сарајево) прве критичке текстове о актуелним ликовним феноменима и тенденцијама, текућим изложбама и ликовним смотрама, уметницима активним на домаћој и међународној сцени. Као члан оснивачке редакције часописа Уметност (Београд) и сарадник других југословенских гласила за уметност и културу: Синтеза (Љубљана), Живот умјетности (Загреб), Поља (Нови Сад), од средине седме деценије публикује критичке расправе о алтернативним уметничким појавама у земљи („нове тенденције", „нова предметност") и текстове којима промовише њихове експоненте. Први је у српској средини препознао вредност „нове уметничке праксе 70-их", подржао њене носиоце и организовао њихове наступе, а као „критичар на делу" и водећи тумач српске уметности концепта, дао је велик допринос њеној афирмацији у домаћем и међународном контексту (Бијенале младих у Паризу 1971, Фестивал проширених и нових медија „Априлски сусрети" у Београду 1972). Током 70-их и 80-их година критичке осврте и теоријске огледе о уметности објављивао је у часописима у иностранству: Opus international и Artistes (Париз), Arte e società (Рим), Spazio Alternativo (Бари), Data, Alfabeta и NAC (Милано), Vision (Лос Анђелес), и земљи: Архитектура -- Урбанизам, Спот, Пројека/р/т, Трећи програм и Момент, чији је био главни и одговорни уредник (1984--1991).

Иницијално кустос (1965) Збирке графике, а потом виши кустос (1975) и музејски саветник (1987) Збирке нових медија, Д. је учествовао у многим истраживачким, изложбеним и издавачким пројектима МСУ у Београду, као и едукативним програмима у земљи и иностранству (Рим, Праг, Лођ), успостављајући највише стандарде кустоске струке. Био је аутор више монографских и ретроспективних изложби савремених југословенских уметника (О. Јеврић 1981, Р. Дамњановић Дамњан 1986, П. Омчикус 1989, К. Бокшан 2001), комесар репрезентацијских изложби југословенске савремене уметности у земљи (Југословенска документа, Сарајево 1989) и иностранству (Немачка, Италија, Белгија), те националних селекција на интернационалним уметничким смотрама (Бијенале младих у Паризу 1971, Бијенале у Венецији 1982, Ново бијенале у Паризу 1985). Био је члан жирија за избор радова и доделу награда уметничких смотри у земљи (Тријенале југословенске савремене уметности у Београду, Бијенале југословенске графике у Загребу, Бијенале младих и Међународно бијенале цртежа у Ријеци, Међународнo бијенале графике у Љубљани) и иностранству (Х бијенале младих у Паризу 1977, изложба In situ -- Центар „Жорж Помпиду" 1982). Његове студије публиковане у оквиру каталога деценијских изложби југословенске уметности ХХ в. одржаних у МСУ (Уметничка критика у Србији и Хрватској треће деценије 1967, Постнадреализам четврте деценије 1969, Колористички експресионизам четврте деценије 1971, Српска графика 1900--1950. 1977, Крај шесте деценије: енформел у Југославији 1980, Говор у првом лицу -- истицање индивидуалности уметника у новој уметничкој пракси седамдесетих година 1983) садрже податке о референтној уметничкој грађи, изворима и литератури. Године 2001. био је аутор основне изложбене поставке и пратеће публикације Идеологија поставке МСУ: југословенски уметнички простор (Бг 2011), а 2018. изабран је за стручног сарадника ретроспективне изложбе Марине Абрамовић у МСУ (2019).

Педагошким радом на ФФ Д. се бавио од 1989, као ванредни и редовни професор (1997) на предмету Историја модерне уметности, а у два мандата обављао je функцију управника Одељења за историју уметности (1995--1997; 1998--2000). Иновирао је наставни програм проширивши тематски оквир на тада актуелне феномене у југословенској и светској уметности. Инсистирао је на аналитичком приступу, интердисциплинарном сагледавању проблематике, осавремењивању научних и критичких метода „читања" дела модерне уметности. Тежиште властитих истраживања усмерио је како на класичне медије (сликарство, графика, скулптура) тако и на радикалне, медијски иновативне моделе уметничког испољавања (асамблаж, инсталација, видео-арт, перформанс). Обрађујући индивидуалне опусе уметника прве половине ХХ столећа, Д. успоставља нова читања класичних тема модерне уметности. У студијским текстовима о уметности друге половине ХХ в. елаборира особене поетике и уметничке феномене (ЕХАТ 51, енформел, минимал арт, „нове тенденције", Fluxus, уметност концепта, сиромашна уметност, трансавангарда) сагледавајући њихове карактеристике, узроке и консеквенце кроз призму релевантних критичко-теоријских становишта. Посебно се посветио експликацији тезе „друге линије", идејне трансверзале која повезује историјске авангарде са послератном неоавангардом. Осим анализа историјски верификованих ликовних опуса, појединих феномена и општих токова српске уметности друге половине ХХ в., експлицира значај интермедијалних уметничких експеримената, апострофирајући њихове концептуалне и значењске консеквенце. Уважавајући иновативни допринос и утицаје других уметничких дисциплина (дизајн, стрип, фотографија, филм), допринео је њиховој афирмацији и увођењу у домаћи историјскоуметнички дискурс.

ДЕЛА: EXAT-51, Зг 1979; Апстрактна умјетност у Хрватској, Зг 1985; Теме српске уметности (1950--1960; 1960--1970; 1970--1980; 1980--1990; 1990--2000), I--V, Н. Сад 1993, 1995, 1996, 1997, 2000; Умјетност конструктивног приступа: EXAT 51 и Нове тенденције, Зг 2000; Студентски културни центар као уметничка сцена, Бг 2003; Прилози за другу линију, 1--3, Зг 2003, Бг 2005, Зг 2015; Sprehodi po slovenski moderni in postmoderni umetnosti, Ljub. 2004; Опстанак уметности у времену кризе, Бг 2004; Уметничка критика у другој половини XX века: од модернизма до постмодернизма, Н. Сад 2006; Разлози за другу линију, Н. Сад 2007; Једна могућа историја модерне уметности: Београд као интернационална уметничка сцена 1965--2006, Бг 2009; Теме српске уметности 1945--1970. Од социјалистичког реализма до кинетичке уметности, Бг 2009; „Art in the Network of the Technological Media and Mass Communication: New Tendencies", in: Postwar: Art Between the Pacific and Atlantic 1945--1965, München 2016; „Die Gruppe Gorgona heute and damals", in: Gorgona, Vaduz 2017; „EXAT-51", in: EXAT-51, Krefeld 2017; „Марко Челебоновић и парадигма уметника као прогресивног грађанина", у: Ј. Денегри и др., Марко Челебоновић, Краг. 2017.

ИЗВОР: Архива ФФ у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Библиографија Филозофског факултета у Београду, I, Бг 1990; П. Драгојевић, „Одељење за историју уметности", у: Р. Михаљчић (ур.), Филозофски факултет 1838--1998. Период 1963--1998, Бг 1998.

В.есна Круљац

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)