ДЕНДРОЛОГИЈА

ДЕНДРОЛОГИЈА (грч. devndron: дрво, lovgo": реч, говор), наука која изучава морфолошка, хоролошка, еколошка и фитоценолошка својства, систематско место и значај дрвенастих врста -- дрвећа и жбунова. Процењује се да у свету живи око 100.000 врста дрвећа или око 25% укупне светске флоре и то углавном у тропско-суптропским пределима. У Србији је забележено 90 аутохтоних врста дрвећа и 122 врсте жбунова. Далеко је већи број, преко 300 унетих страних дрвенастих врста, нарочито жбунова, претежно из Северне Америке и Азије које се претежно користе у хортикултури, а у мањој мери и пошумљавању. С обзиром на вишеструки значај и употребу дрвенастих врста, разликују се шумарска, декоративно-хортикултурна и воћарска д. Шумарска д. проучава домаће, самоникле (аутохтоне, индигене) и стране (алохтоне, егзотичне) врсте од значаја за гајење шума, пошумљавање, плантажно шумарство, мелиоративне радове, а проучава и индикаторе станишта и типове шума. Хортикултурна д. изучава врсте које се примењују при подизању зелених површина различитих намена у урбаним и периурбаним срединама, и уређењу предела. Воћарска д. се бави дрвенастим врстама воћака и њихових дивљих сродника. Зачетник д. у Србији био је Јосиф Панчић, који је 1871. написао прву студију из области д. под насловом Шумско дрвеће и шибље у Србији. У Србији се после I светског рата, на Пољопривреднo-шумарском факултету, према наставном плану из 1932, предаје Дендрологија са анатомијом дрвећа, да би после II светског рата, од 1956. постала самостална наставна и научна дисциплина. Од 1988. на Шумарском факултету у Београду предаје се Дендрологија са фитоценологијом на основним, мастер и докторским студијама.

У Србији, од средине XIX в. до данас, многи аутори су се бавили инвентаризацијом и проучавањем аутохтоних врста дрвећа с циљем унапрeђења њихове примене у шумарској пракси, образовању и научном раду. Расправе о д. објављене у последњих 50 година значајно су допринеле познавању распрострањења и екологије дендрофлоре и њеног значаја за шумарство Србије. Осим тога, до сада је објављено више од 2.000 библиографских јединица које се односе на дендрофлору Србије, укључујући монографије о најзначајнијим врстама дрвећа. Ови радови садрже обиље података о великом броју врста дрвећа и жбунова у Србији, о заједницама и подручјима значајним за очување и усмерено коришћење биодиверзитета и унапређење шумарства. Посебан допринос развоју ове научне области и тиме укупног шумарства Србије дала је научна и просветна делатност професора Бранислава Јовановића, Еми-лије Вукићевић и Александра Туцовића.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Петровић, Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији, Бг 1951; Б. Јовановић, Дендрологија са основама фитоценологије, Бг 1967; Е. Вукићевић, Декоративна дендрологија, Бг 1974; Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 2007.

В. В. Исајев