ДЕЛО

ДЕЛО, модерно оријентисан часопис за књижевност и теоријску мисао који је излазио у Београду од марта 1955. до 1992. Штампан је у издању „Нолита", у месечним свескама, већим делом редовно, а последњих година са честим вишемесечним свескама. Мењао је поднаслов: од 1955. Књижевни месечни часопис; од 1976: Месечни часопис за теорију, критику и поезију; од 1987: Месечни часопис за теорију, критику, поезију и нове идеје (латинично). Главни уредници су били: Антоније Исаковић (1955--1960), Оскар Давичо (1961), Мухарем Первић (1961--1980), Јовица Аћин (1982--1987), Слободан Благојевић (1987--1992). Извесни бројеви, са текстовима М. Михајлова (1--2, 1965), М. Вучелића (3, 1981), били су забрањени или повучени; један број из 1981, са циклусом песама Гојка Ђога из Вунених времена, накнадно је проскрибован, тек пошто је књига објављена. Д. је било богато илустровано прилозима В. Величковића, М. Главуртића, Б. Миљуша, М. Србиновића, С. Ћелића, Д. Ђурића, О. Ивањицки, Л. Шејке, Љ. Поповића, П. Милосављевића, Е. Муртића. Међу најважнијим сарадницима су (поред чланова редакција, Б. Вукадиновића, А. Вуча, Д. Калајића, М. Мирковића, В. Попе, Б. Радовића, П. Џаџића), били и: М. Бећковић, А. Вукадиновић, М. Данојлић, И. В. Лалић, Д. Матић, Б. Миљковић, М. Павловић, С. Раичковић, Љ. Симовић, М. Тодоровић, М. Ковач, С. Лукић, Ж. Павловић, Б. Ћосић, Д. Ћосић, П. Угринов, М. Егерић, Р. Константиновић, Ј. Христић, С. Велмар-Јанковић, Т. Шаламун, В. Парун, Б. Конески, М. Б. Протић, Л. Трифуновић, С. Селенић, Ј. Ћирилов. У време М. Первића честе су теме везане за друштвени живот (Књижевност и нација, Циљеви и путеви нашег друштва, Човек и машина, Марксизам и структурализам, Структура и идеологија, Јуни 1968). Поред Црњанског, Андрића и Крлеже, темате су добили и Д. Ћосић, Љ. Симовић, С. Марић и Ј. С. Поповић. Од преведених аутора тематима су заступљени Кафка, Џојс и Де Сад у више наврата, Блок, Казанова, Унгарети, Достојевски, Хлебњиков, Гомбрович, Кундера, Лотреамон и Чарлс Симић. У области филозофије и психологије Д. је пратило светска струјања (структурализам, феноменологија, марксизам, психоанализа, европска левица, семиотичка истраживања, архетипска психологија, постмодерна, деконструкција, Хајдегер, Ниче, Сартр, Јасперс, Мерло-Понти, Фројд, Шопенхауер, Хоркхајмер, Бергсон, Башлар, Бланшо, Бодријар, Дерида) и домаће личности (Владимир Дворниковић, Димитрије Митриновић). Часопис је 80-их година препознатљив и по тематима као што су хомосексуализам, женско питање, езотерија, лавиринти, огледала, поезија и мистика, терор, меланхолија, књижевна логорологија, цензура, писање и изгнанство, холографска парадигма / нова мистика и физика, дроге и стваралаштво, декаденција). Д. је било отворено за полемике (Д. Пирјевец, Д. Ћосић), од којих је најзначајнија између реалиста и модерниста, тј. редакције и симпатизера Савременика и Д., као наставак полемике између Књижевних новина и Сведочанстава (1952). Ова полемика је поделила и политичаре: Д. је уживало подршку партијског руководства Србије, а Савременик савезног руководства. Крајем 60-их долази до разбијања јединственог фронта модерниста. Из данашње перспективе чини се да се радило о борби за доминацију над књижевним институцијама и форумима и моћи одлучивања.

ЛИТЕРАТУРА: „Прилике", Дело, 1955, 10, 393--459; „Часопис Дело", Трећи програм Радио Београда, лето 1969, 177--183; П. Протић, „Реализам--модернизам", Савременик, 1969, 8--9; Р. Пековић, Ни рат ни мир: панорама књижевних полемика 1945--1965, Бг 1986; П. Ј. Марковић, Писци и политика, Београд између Истока и Запада: (1948--1965), Бг 1996; Д. Бошковић, Естетика у окружењу, Бг 2003; Д. Вукићевић, Дело: (1955--1992): библиографија, Бг 2007; „Историја српске књижевне периодике: округли сто Дело (1955--1992), КИ, 2008, 40/136.

Д. Вукићевић