ДЕЛИЋ, Јован,

ДЕЛИЋ, Јован, књижевни критичар, историчар књижевности, универзитетски професор (Борковићи, Црна Гора, 4. X 1949). Дипломирао 1971. на Филолошком факултету у Београду (Општа књижевност са теоријом књижевности), магистрирао 1979 (Српски надреализам и роман, Бг 1980) и докторирао 1996. на истом факултету с тезом „Поетика Данила Киша". Од 1972. предавао српску књижевност на Филозофском факултету у Н. Саду, у периоду 1986--1991. био лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Гетингену. Од 1998. предаје новију српску књижевност на Фил. ф. у Београду, а за редовног професора изабран је 2009. године. Од 2000. главни уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик, а од 2009. руководилац пројекта Поетика српске књижевности у Институту за књижевност и уметност у Београду. Новију и савремену српску књижевност, њену поетику, форму, морфологију, језик и стил, Д. тумачи уз уважавање књижевноеволутивних промена кроз које је пролазила, модерних теоријских и методолошких поступака и стандардног критичког приступа тематским и семантичким одликама текста. Те особине приметне су од његове прве књиге (Критичареви парадокси, Н. Сад 1980), посвећене тумачењу прозних и песничких остварења савремене српске књижевности, па све до многобројних студија о поезији и поетици српске модерне на почетку ХХ в. (Дучић, Ракић, Шантић, Дис, Бојић, Пандуровић), појединих међуратних писаца (И. Секулић, Настасијевић, А. Вучо, Р. Петровић, Давичо, Дединац) и најновијих анализа савремене поезије и прозе (Попа, Павловић, Раичковић, Христић, Миљковић, Б. Петровић, Данојлић, Симовић, Бећковић, Ного, Тешић, Тадић, Селимовић, Исаковић, Тишма, Пекић, Селенић, Команин, Вуксановић, Братић, Савић, Јосић Вишњић, Тохољ и др.). Такав поступак примењивао је и у монографским књигама -- о В. Караџићу (Традиција и Вук Стефановић Караџић, Бг 1990), И. Андрићу (Иво Андрић -- Мост и жртва, Н. Сад 2011), М. Павићу (Хазарска призма -- Тумачење прозе Милорада Павића, Бг 1991); Д. Кишу -- увек бирајући, као што је то чинио и у критикама о својим савременицима, значајне ауторе за анализу и дајући јасне вредносне судове о њиховом делу и улози коју имају у развоју и поетичкој слици српске књижевности. Критички описи тематско-садржинских и семантичких особина књижевних текстова заузимају највећи простор у његовим критикама, а захваљујући јасним, понекад полемички и дијалошки усмереним коментарима о њиховим доминантним поетичким особинама они су веома динамични и комуникативни. Интерпретативним методом анализе текста, уз ослањање на модерну књижевнотеоријску мисао, посебно немачку и руску, он домаћа књижевна остварења често посматра у компаративном контексту европске и светске књижевности. Резултати таквих анализа највиднији су у књизи Иван В. Лалић и њемачка лирика (Бг 2011) и у појединим студијама о прози Д. Киша (Књижевни погледи Данила Киша -- ка поетици Кишове прозе, Бг 1995; Кроз прозу Данила Киша -- Ка поетици Кишове прозе 2, Бг 1997) и поезији и прози других српских песника и прозаиста. Стил Д. критика је комуникативан и једноставан, заснован на ритму и синтакси вуковског језика. Видан је и његов допринос, посебно у Институту за књижевност и уметност, те Матици српској, у уређивању научних зборника и усмеравању младих истраживача у науку о књижевности, као и активно учешће у књижевном животу у српском културном простору. Добитник је награда „Милан Богдановић", „Ђорђе Јовановић", „Младен Лесковац" и других признања.

ДЕЛА: Пјесник патетике ума (о пјесништву Павла Поповића), Н. Сад 1983; О поезији и поетици српске модерне, Бг 2008.

ЛИТЕРАТУРА: М. Харпањ, „Од надреализма до романа", ЛМС, 1980, 158, 429, 6; С. Дамјанов, „Прича о причи", Поља, 1992, 38, 397/398; М. Пантић, „Једно читање Киша", Књижевност, 1996, 52, 9/10; Д. Живковић, „Савремена универзитетска критика", ЛМС, 1996, 172, 458, 6; П. Палавестра, Историја српске књижевне критике 2, Н. Сад 2008: Б. Летић, „Анатомија поезије српске модерне", Радови Филозофског факултета (Пале), 2008, 10, 1; Г. Раичевић, „Српска модерна у светлу иновативности и континуитета", ЛМС, 2009, 185, 483, 3; Т. Брајовић, „Андрићу књига дубоке оданости", Поља, 2012, 57, 473; Р. Вучковић, „Нова књига о Андрићу", Књижевни магазин, 2012, 128/129; И. Негришорац, „Андрићева одбрана српске културе", ЛМС, 2012, 188, 489, 4/5; М. Недић, „Делићева компаративна тумачења поезије Ивана В. Лалића", Књижевни магазин, 2012, 12, 130/131; Д. Хамовић, „Књига разумевања и оданости", ЗМСКЈ, 2012, 60, 2.

М. Недић