ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА

ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА (Банатска/Велика пешчара), највећа акумулација еолског песка у Србији која се налази у јужном Банату. Оријентисана је дужом осом правцем северозапад--југоисток, а исте директрисе има и највећи број дина. Простире се од атара Владимироваца на северозападу до атара села Дубовца на југоистоку у дужини до 40 км а са ширином до 10 км. У оквиру пескова могу се издвојити два хоризонта, који представљају две различите генерације еолских наноса: старији, настао током плеистоцена, и млађи -- постглацијални, холоценске старости. Старији песак је део сложене еолске лесоидно-пешчарске формације велике дебљине (до 60 м). У њој се бочно и вертикално смењују наслаге леса, барских лесоида, песковитог леса и песка. Најзаступљенији литолошки члан су алевритски пескови. Генеза ових песковитих наноса везана је за ветрове који су дували са Карпата из правца југоистока и североистока. Постглацијални -- холоценски пескови чине савремени покров од „живог песка" дебљине до 20 м. У односу на старије пескове нешто су крупнијег зрна па преовлађују: пескови и алевритски пескови. За ове пескове се сматра да су навејани кошавом у постглацијално време. О томе сведочи оријентација многобројних ситнијих акумулационих облика (југозапад--североисток) који се налазе у интраколинским депресијама или у крупним издувинама основног облика пружања северозапад--југоисток. Пескови, од којих је изграђена Д. п., воде претежно порекло од материјала донетог рекама и повременим токовима са Карпата, а делом из алувијалних седимената Дунава и песковитих понтских наслага. Нерационалним коришћењем земљишта на површини пешчаре (сечом шума, орањем итд.) разорен је хуминизирани покривач, крајем XVIII в. То је довело до обнављања еолског процеса са преталожавањем песка из подлоге. Поново су створене простране површине с изгледом песковите пустиње (→ Банатски песак). Тај дефлациони процес је заустављен почетком XIX в. систематским радовима на пошумљавању и обнављању вегетационог покривача.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ракић, Тумач за ОГК лист Бела Црква 1:100.000, Бг 1980; „Квартарни седименти јужног Баната", Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања, сер. А, 1985, 43.

С. Кнежевић