Прескочи до главног садржаја

ДЕКОНТАМИНАЦИЈА

ДЕКОНТАМИНАЦИЈА (лат. decontaminatio), одстрањивање штетних супстанци са или из живих бића, ствари, уређаја, грађевина или земљишта. По природи, штетне супстанце могу бити биолошке (бактерије, вируси), хемијске (нпр., бојни и други отрови, нагризајуће супстанце, азбестна влакна) и радиоактивне честице. Начин и успешност д. зависе од познавања штетне супстанце коју треба одстранити, као и од следећих чинилаца: трајања изложености штетној супстанци; концентрације штетне супстанце; величине њених молекула; агрегатног стања штетне супстанце; и температуре. Благовремена д. је битна јер смањује опасност од продирања штетне супстанце кроз кожу и заштитну одећу; д. средстава за рад и возила спречава ширење и прелазак штетне супстанце на незагађен терен. Примери метода д. су: испирање водом, туширање, обрада млазом ваздуха или водене паре, прање органским растварачима, хемијске реакције (неутрализација, оксидација), дезинфекција, стерилизација хемикалијама, топлотом, озрачивањем. Код контаминираних особа примењује се и давање лекова или противотрова. У циљу обезбеђивања сигурности, квалитет д. треба да се контролише, а особе које спроводе д. треба да буду снабдевене одговарајућим заштитним средствима (заштитна одела, гасмаске, мерачи радиоактивности). Фабрике, атомске централе, војне и ватрогасне јединице, градови и општине, треба да имају прецизнe планове д. за случајеве удеса, пожара, терористичких напада или природних катастрофа.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Ђармати, В. Јаковљевић, Цивилна заштита у СРЈ, Бг 1996; D. Vesley, J. Lauer, R. Hawley, „Decontamination, sterilization disinfection and antisepsis", у: D. O. Fleming, D. L. Hunt (ур.), Laboratory Safety, Principles and Practices, Washington 2001; Occupational Safety & Health Administration (OSHA): Decontamination, Washington 2015.

П. А. Пфенд