ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ
ДЕКОМПОНОВАНИ ПРЕДИКАТ, двочлани предикат конструисан по моделу Verbum (= глаголска копула или семикопулативни глагол) + Nomen deverbativum који је синонимичан (па и комутабилан) са семантички еквивалентним једночланим предикатом (представљеним пунозначном глаголском лексемом из које је изведена девербативна именица двочланог предиката: нпр. вршити плаћање = плаћати, дати обећање = обећати и сл.). Декомпоновање предиката резултат је двоструког синтаксичког процеса: најпре номинализацијом од глаголске лексеме настаје девербативна именица, а потом долази до екстракције предикације. Та предикација семантички је празна или готово празна, а појављује се у облику глаголске копуле или каквог семикопулативног глагола (мислити -- мишљење -- бити мишљења / имати мишљење). Овај процес може се наставити, па се тако даљом номинализацијом од д. п. вршити анализу добија вршење анализе, а даљом декомпозицијом обављати вршење анализе, и најпосле обављање вршења анализе.
Могуће је да се у структури д. п. појави и деадјективна именица, Nomen deadjectivum (лишити могућности, постићи сагласност). To је карактеристично за деадјективне именице које показују снажну семантичку везу с одговарајућим глаголима. Због присуства девербативне именице у њему, синтаксички модел са д. п. посебно је погодан за ситуацију са анонимним односно уопштеним агенсом, када је копулативна односно семикопулативна предикација употребљена „безлично" (Није вршено улагање у домове културе).
Појављивање д. п. у језику није условљено унутрашњим структурним (дакле, системским) специфичностима организације појединачних језика, него изванјезичким моментима, као што су уопштеност и апстрактност тематике одређеног домена језичке употребе. Ово је један од разлога зашто је д. п. погодно средство бирократизације језика. Употребом д. п. може се изоставити податак о агенсу који је одговоран за (не)извршење неке радње. Његовом употребом може се исказу дати еуфемистични призвук (извршити крађу / украсти), чему доприноси и чињеница да је декомпозиција предиката један вид експлицитне категоризације на вишем нивоу јер се истовремено именује и категорија основног нивоа (глаголском именицом) као и виша категорија (глаголом општег значења) (вршити напад -- усклађивање -- поређење / нападати -- усклађивати -- поредити).
Декомпоновање предиката, иначе, заједничка је типолошка особина неких модерних европских језика, будући да је то један вид испољавања номинализација исказа у тим језицима и при том одражава сличне културне кодове и заједничке процедуре мишљења. Појаву декомпоновања предиката условљавају различити језички, а чешће ванјезички разлози; између осталих: непостојање глагола у лексичком фонду језика (имати тенденцију, извршити злочин), апстрактност радње (вршити процену), институционализованост датог чина (држати говор), плурализација радње (доносити одлуке), неексплицирање субјекта и(ли) објекта (тамо се врши претицање, сачињен је петогодишњи план), видска разграничења (вршити/извршити утицај), несинонимичност датог израза и глагола који је декомпонован (извршити увиђај), специфичност детерминације (дати бесмислен предлог), дијатетичко разликовање исказа (добити/дати подршку), затим могућност семантичке издиференцираности исказа (донети/издати/поштовати/извршити наређење), еуфемизација (говорити неистину), стилско нијансирање (бацити поглед). Д. п. карактеристичан је за специјалне функционалне стилове, као што су административно-правни, публицистички и научни стил, и то првенствено због релативне уопштености и апстрактности тематике, имперсонализованости, односно анонимизованости исказа, веће статичности и имлицитности, тежње ка економичности и идиоматизованости. Д. п. може допринети и повећавању изражајних могућности говорника и прецизирању његовог израза. Тако се појава декомпоновања или декомпозиције предиката сагледава не само на синтаксичко-семантичком плану него јој се може приступити и са функционалностилског, прагматичког, когнитивнолингвистичког и, у крајњој линији, социолингвистичког аспекта.
ЛИТЕРАТУРА: М. Радовановић, „Декомпоновање предиката (на примерима из српскохрватског језика)", ЈФ, 1977, 33; З. Тополињска, „Перифрастични предикатски изрази на међусловенским релацијама", ЈФ, 1982, 38; М. Ивић, „Још о декомпоновању предиката", ЈФ, 1988, 44; М. Радовановић, Списи из синтаксе и семантике, Ср. Карловци -- Н. Сад, 1990; В. Петровић, „Конструкција са глаголом чинити у процесу лексикализације од Доситеја до данас", НССВД, 1991, 19, 2; М. Ивић, О зеленом коњу, Бг 1995; С. Танасић, „Декомпоновање глагола и структура просте реченице", ЈФ, 1995, 51; П. Пипер, „Аналитички глаголски изрази и декомпоновани предикати типа `изразити захвалност`", ЗМСФЛ, 1999, 42; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика. Проста реченица, Бг 2005; М. Радовановић, Стари и нови списи, Ср. Карловци -- Н. Сад 2007; Д. Кликовац, Језик и моћ, Бг 2008; П. Мразовић, Граматика српског језика за странце, Н. Сад 2009.
Наташа Киш
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)