ДЕКЛЕВА, Душан

ДЕКЛЕВА, Душан, хирург, примаријус (Випава, сада Словенија, 31. VII 1896 -- Дубровник, 20. VI 1980). Медицину студирао у Грацу и Бечу, а дипломирао 1921. у Прагу. Специјализирао хирургију 1921--1924. у Грацу и Бечу, а завршио 1925. у Риму. Примаријус од 1957. Почео да ради као хирург у Марибору и 1925. постављен за управника Болнице и шефа Хируршког одељења у Штипу. Крајем 1926. постављен је за шефа Хируршког одељења Среске болнице у Лесковцу. Са супругом Ангелином (девојачки Аћимовић) и др Жаком Конфином 1927. отворио приватну амбуланту, а 1933. саградио Санаторијум за лечење унутрашњих, хируршких и женских болести (са операционом салом, породилиштем и рендгеном). У Бару саградио (1938--1941) хотел-санаторијум „Деклева", који практично није радио, а национализован је 1945. и назван „Румија". Спор око повратка хотела наследницима још увек траје. Постављен 1944. за шефа Хируршког одељења Окружне болнице у Лесковцу, а потом мобилисан и био шеф IV хируршког одељења Болничког центра бр. I у Нишу (1945) и шеф хирурга Болничког центра бр. 2 у Крагујевцу (1945). Био је шеф Хируршког одељења и директор Медицинског центра у Никшићу, а радио као испомоћ и заснивао хирургију на Цетињу (1945) и у Беранама (1946--1947), све до 1951, када је постављен за шефа Хируршког одељења у Лесковцу. Био је директор Завода за ортопедску протетику СР Србије (1958--1961). Потом поново радио у Никшићу и Требињу до пензионисања 1978. Бавио се дигестивном хирургијом, урологијом и ортопедијом, уводећи рендгенологију у ове области. Дао значајан допринос раду Ортопедског завода и почецима хирургије у Требињу. Био активан члан Хируршке секције СЛД и почасни члан Друштва љекара Црне Горе.

ДЕЛА: и Д. Ерић, „Лечење рана затвореним гипсом", ВП, 1945, 2, 5; „Затворени гипс и његова намена", ВП, 1945; 2, 8--9; „О трауматском остеомиелитису", ВП, 1945; 2, 8--9.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Стојиљковић, „Историјат лесковачке болнице од њеног оснивања до Другог светског рата", Архив за историју здравствене културе Србије, 1973, 2, 2; Н. Златановић, „Седам деценија развоја хирургије у Лесковцу", Лесковачки зборник, 1996, 36; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто, 2005. П. Јовић, Словенци у Београду, Бг 2008; Р. Грбић, „Болница Данило Први прославила 140 година рада", Medical, 2011, 5, 57.

М. Игњатовић