ДЕЈАНОВИЋ, Драга

ДЕЈАНОВИЋ, Драга, глумица, књижевник, преводилац (Стара Кањижа, 30. VIII 1840 -- Стари Бечеј, 8. VII 1871). Школовање започето у институту Винчикове школе у Темишвару наставила у Пешти, где је упознала осниваче Уједињене омладине српске и прикључила се њиховом раду. На сцену је први пут ступила 1860. у путујућој дружини Јована Ђорђевића. Глумачком ансамблу СНП пришла је 1862. и у њему играла до краја 1863. Почетком 1863. била је кратко време и члан Дилетантског друштва Уједињене омладине српске у Београду. Њен превод са немачког шаљиве игре Ђаволасти певач Друштво је извело 4. IX 1863. као свечану представу у част рођендана кнеза Михаила. Крајем године се разболела и краће време провела на лечењу у Пешти. По повратку је постала чланица Народног позоришта у Београду у којем је играла 1864/65. Због болести је морала да се повуче са сцене, па се вратила у Стари Бечеј. Ту је била учитељица, посветивши се и књижевном и преводилачком раду. Била је изузетна жена наше романтичарске епохе: објављивала је родољубиве и љубавне песме и приповетке у Даници, Јавору, Младој Србадији, Застави и др., писала чланке о изборима и полемичке дописе, претресала питања о уређењу српских школа, а нарочито се залагала за женско образовање и женска права, па се тако може сматрати и првом српском феминисткињом. Њени текстови Две-три речи Српкињама и О еманципацији Српкиња, те покличи Српским мајкама и Младој Србадији, привукли су пажњу ондашње јавности. Није имала великог глумачког дара, али се театру посветила као родољуб и борац за женска права, у жељи да помогне српско позориште као патриотску и васпитну институцију. Написала је збирку кратких лирских песама Списи Драге Дејановић (Н. Сад 1869). У рукопису је оставила драму Деоба Јакшића, приповетку Свећеник у Морлаку, песму Мученик и педагошку расправу Мати. Улоге: Роксанда Дукатићева (Р. Бенедикс, Доктор Зољић), Ковачица (Е. Сиглигети, Војнички бегунац), Удовица (Ј. Паларик, Инкогнито), Чизмарка (Ј. Сигети, Вампир и чизмар), Јелка Чизмићева (Е. Тот, Сеоска лола), Косара (Ј. Ст. Поповић, Владислав), Белина (Ж. Б. П. Молијер, Силом лекар), Г-ђа Дугуљевић (А. Коцебу, Дар-Мар).

ЛИТЕРАТУРА: Р. С. Петровић, „Милица Стојадиновић Српкиња и Драга Дејановић о женама", ГИДНС, 1930, 3, 1; Ј. Хлапец Ђорђевић, Студије и есеји о феминизму, Бг 1935; Српско народно позориште у Новом Саду, Споменица 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Л. Дотлић, Из нашег позоришта старог, Н. Сад 1982; Г. Стојаковић (ур.), Знамените жене Новог Сада, Н. Сад 2001; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

М. Лесковац