ДЕДОВИЋ, Миро

ДЕДОВИЋ, Миро, стотинаш, командир, устанички вођ (Полица, Васојевићи, ? -- ?, 1907). Командовао је у борбама против Турака на Полици 1854, када је погинуо командант турске војске Хасан-бег Дјоровић. У победи на Рудешу 1862. погинуо је и његов брат, устанички првак Радисав. Као стотинаш је био у рату 1862, а после неповољног исхода отишао Усеин-паши. У меџлису је постављен за помоћника дотадашњем устаничком вођи и капетану Јосифу Поповићу. Представљали су српски живаљ пред турским властима. Са Поповићем је позван у Сјеницу 1864, али није пристао да купи царски данак и агама четвртину. Примио је 1873. од Црногорског сената оштру наредбу за мир на граници и хватање одметника. Окривљен је за убиство Малић-бега и тешко рањен слеђа на улазу у берански ућумат 1873. Лечен је на Цетињу и у Црној Гори остао две године. Био је један од вођа Васојевићког устанка 1875. Командирски чин добио је 1876. и преузео Полички батаљон по одлуци књаза Николе. Са својом јединицом, под командом војводе Миљана Вукова, био је у победничким биткама на Шекулару 1876. и на Буковој Пољани 1877. Истакао се у одбрани манастира Мораче 1877. и другим бојевима до краја рата 1878. Незадовољан у плавско-гусињској кризи протестно је са устаничким главарима тражио да их предају Турцима. Био је у немилости књаза Николе. Умео је лепо да приповеда и добро је знао предања о Васојевићима. Од њега је Ровински забележио неколико десетерачких песама и објавио их у својим књигама. У старости је сиромашно живео. Опеван је у народним песмама и у песми „Бој на Сутјесци" Јована Илића (1894).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Марјановић, Васојевићки главари, Пг 1929; Р. Ј. Вешовић, Племе Васојевићи, Сар. 1935; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, III, Бг 1953; Ч. Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500--1918), Нк 1999.

М. Вуксановић