ДЕДИЈЕР, Владимир

ДЕДИЈЕР, Владимир, публициста, историчар, политичар (Београд, 4. II 1914 -- Бостон, САД, 1. XII 1990). Син Јевте Дедијера. Основну школу, гимназију (1931) и Правни факултет (1938) завршио је у Београду. Докторску дисертацију из области правне теорије уговора о војној капитулацији одбранио је 1956. на Правном факултету у Београду. Још као студент почео се бавити новинарством у редакцији листа Политика, а затим као дописник овог листа из неколико европских земаља. Између осталог, био је дописник из Шпаније током грађанског рата у тој земљи. Након повратка у земљу довршио је студије и радио као адвокатски приправник у Београду све до II свјетског рата. За то вријеме сарађивао је активно са комунистима, а у КПЈ га је примио М. Ђилас 1939. Учествовао је у партизанском покрету од 1941, прво као партијски руководилац у Крагујевачком и Шумадијском партизанском батаљону, а затим при Врховном штабу. Уређивао је партизанску штампу и био вијећник АВНОЈ-а. Рањаван је неколико пута и лијечен у Италији и Каиру. Организовао је на Вису 1944. радио-телеграфску агенцију Нова Југославија (Танјуг), а крај рата дочекао је као потпуковник. Након рата обављао је низ одговорних функција у апарату нове власти. Био је у руководству Агитпропа ЦК КПЈ, затим директор дирекције за информације владе ФНРЈ, те директор Новинско-издавачког предузећа „Борба". Током рата водио је Дневник 1-3 (Бг 1945, 1946, 1950) који представља важан извор сазнања, а послије рата је постао званични Титов биограф (Јосип Броз Тито, прилози за биографију, Бг 1953); то прво издање је касније корјенито измјенио и допунио (Нови прилози за биографију Ј. Б. Тита 1-3, Зг -- Ријека -- Бг 1980, 1981, 1984). Био је члан југословенских делегација: на оснивачкој скупштини ОУН у Сан Франциску (1945), Мировној конференцији у Паризу (1946), засједању Савјета министара за уговор о Аустрији у Москви (1947). Био је југословенски делегат у Комитету ОУН за хуманитарна и социјална питања и до 1953. учествовао у редовним годишњим скупштинама ОУН. Због подршке М. Ђиласу је 1954. суспендован и уклоњен са свих политичких и државних функција, чиме је окончана и његова каријера на Београдском универзитету, коју је требало да започне као професор савремене националне историје на Катедри за историју Филозофског факултета. Након што му је дозвољен излазак из земље, крајем 50-их година, наставио је универзитетску каријеру као предавач на више познатих универзитета у Европи и САД, гдје је стекао велик углед. На позив Б. Расела, оснивача Међународног суда за ратне злочине, постао је члан Одбора, а затим, током 60-их и 70-их година, потпредсједник и предсједник овог суда. За дописног члана Одељења друштвених наука САНУ изабран је 1968, за дописног члана Одељења историјских наука САНУ 1971, а за редовног 1978. Био је члан Одбора САНУ за прикупљање грађе о спољној политици Србије 1903--1914. Пред крај стваралачке каријере посветио се истраживању злочина геноцида на подручју Југославије у току II свјетског рата, посебно над српским народом у НДХ (Ватикан и Јасеновац -- Документи, Бг 1987; и А. Милетић (прир.), Протеривање Срба са огњишта, Бг 1989; и А. Милетић (прир.), Геноцид над муслиманима 1941--1945. Зборник докумената и свједочења, Сар. 1990), те је 1984. именован за предсједника Одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду у Југославији. Члан Међународног одбора за објављивање грађе са Нирнбершког процеса постао је 1987, а 1988. члан Међународне организације за истраживање холокауста и геноцида, са сједиштем у Јерусалиму. Био је активан судионик и истраживач историје, што је дошло до изражаја и у његовом стваралаштву. Аутор је низа значајних историографских дјела, монографија, зборника докумената, мемоарске грађе и превода. Сахрањен је у Љубљани.

ДЈЕЛА: Југославија од Версаља до Париза, Бг 1947; Париска конференција, Бг 1947; Југословенско-албански односи 1939--1948, Бг 1949; On Military Conventions. An Essay on the Evolution of International Law, Lund 1961; The Beloved Land, New York 1961; Sarajevo Fifty Years After, New York 1964; Сарајево 1914, Бг 1966; Изгубљена битка Ј. В. Стаљина, Сар.--Бг 1969; и С. Ћирковић, И. Божић, М. Екмечић, Историја Југославије, Бг 1972; Документи 1948, 1--3, Бг 1979; Књижевност и историја, Бг 1985; Велики бунтовник Милован Ђилас, Бг 1991.

ЛИТЕРАТУРА: М. Глигоријевић, Рат и мир Владимира Дедијера. Сећања и разговори, Бг 1985; Годишњак САНУ, 1989, 96; А. Митровић, „Владимир Дедијер", Годишњак САНУ, 1991, 97; Ђ. Станковић, Љ. Димић, Историографија под надзором. Прилози историји историографије, Бг 1996; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Д.рага Мастиловић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)