ДЕДИЋ, Мирослав Миња

ДЕДИЋ, Мирослав Миња, редитељ (Горњи Милановац, 14. XI 1921 -- Београд, 1. III 2015). Студије режије започео на Државном институту за позоришну уметност у Москви, а завршио на Академији за позоришну уметност у Београду дипломиравши 1954. у класи Ј. Кулунџића. Режирао у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду и НП на Цетињу. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду био је професор позоришне режије (1949--1960), а од 1964. професор глуме и шеф Катедре за глуму. Први је на позоришну сцену 1952. поставио комад Стаклена менажерија Т. Вилијамса, чиме је започео инсценације америчких комада на сцени БДП. Сматрајући да виталност и књижевне вредности позоришног дела зависе од поднебља у којем се приказују, свој редитељски рад усмерава и ка адаптацијама дела домаће књижевности (Б. Ћопића, С. Сремца, Ј. Веселиновића и др.). Као редитељ потписао је многе успешне представе на сценама Савременог позоришта и НП. По позиву режирао је на Фестивалу омладинских позоришта у Алжиру (1965). Представа Волшебни магарац (Ј. С. Поповић) добила је 1977. награду Самоуправне интересне заједнице културе Београда. Сарађивао је и са ансамблом позоришта „Бошко Буха". Позоришне режије: Немирна старост (Л. Рахманов, 1949), Црвена марама (С. Михалков, 1949), Лажа и паралажа (Ј. С. Поповић, 1949), Избирачица (К. Трифковић, 1950), Ноћи гнева (А. Салакру, 1952), Злочин и казна (Ф. М. Достојевски, 1953), Госпођа бисерна река (Хсјунг, 1954), Поп Ћира и поп Спира (С. Сремац, 1954), Легенде (М. Крлежа, 1955), Сумњиво лице (Б. Нушић, 1955), Мачка на усијаном лименом крову (Т. Вилијамс, 1956), Доживљаји Николетине Бурсаћа (Б. Ћопић, 1957), Потоп (У. Бети, 1957), Вејка на ветру (К. Чашуле, 1958), Силазак Орфеја (Т. Вилијамс, 1959), Нежна птица младости (Т. Вилијамс, 1960), Мајка храброст (Б. Брехт, 1957. и 1960), Мрачна комедија (П. Шефер, 1970), Ревизор (Н. В. Гогољ, 1972) и др. Режије на телевизији: Погубљење (Е. Хит, 1958), Дундо Мароје (М. Држић, 1959).

ЛИТЕРАТУРА: М. Мисаиловић, „А. Салакру Ноћи гнева", НИН, 10. II 1952; Х. Клајн, „Ноћи гнева Армана Салакруа", КН, 16. II 1952; М. Чолић, „Тенеси Вилијамс Стаклена менажерија", Политика, 28. XII 1952; Х. Клајн, „Стаклена менажерија", Ревија, Бг, 1. I 1953; Х. Клајн, „Дедићева драматизација Злочина и казне", НоМ, 1954, 1; „Миња Дедић се враћа на Црвени крст", ВН, 19. IX 1966; Ф. Пашић, Београдско драмско позориште 1947--2007, Бг 2007; П. Волк, Преображење: Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007 године, Бг 2009.

А. Милошевић