ДЕЦИЈЕ ТРАЈАН

ДЕЦИЈЕ ТРАЈАН (G. Messius Quintus Traianus Decius), римски цар 249--251 (Будалија/Мартинци код Сремске Митровице, 199. или 200/201 -- Абритус/Разград, Добруџа у Бугарској, 1. VII 251?). Први владар Римског царства пореклом из Илирика. Пре доласка на власт био је угледни сенатор, суфектни конзул за годину 232, а затим гувернер Мезије и Доње Германије. Око 245. цар Филип Арабљанин му је поверио функцију команданта над јединицама на Дунаву и у том својству је крајем 248. или 249. угушио Пактанцијеву побуну у Мезији и Панонији. После ове победе трупе су изгласале Д. за цара. Филип Арабљанин је кренуо против њега, али је убијен у Верони септембра 249. Сенат је признао Д. за цара и дао му атрибут Трајан, поредећи га са пређашњим славним царем Трајаном. Д. је желео да обнови снагу Царства, супротстављајући се упадима Гота на дунавској граници. У исто време је донео програм обнове поштовања државне религије, у овиру којег је едиктом из 250. обавезао све поданике, осим Јевреја, да приносе жртве у славу богова, али и за добробит цара, што су хришћани одбили. Због тог става, иако није био уперен директно против њих, овај едикт је многе хришћане одвео у смрт. После више успешних похода против Гота, који су преко Дунава упадали у Мезију и Тракију, Д. је у бици код Абритуса, код данашњег Разграда у Бугарској, поражен и убијен, као први римски цар који је страдао у борбама са спољним непријатељем. Информације о његовом бруталном погубљењу потичу од хришћанских писаца који су хтели да укажу да је цар, прогонитељ хришћана, преминуо уз заслужену казну.

ИЗВОРИ: Sexti Aurellii Victoris, Liber de Caesaribus, praecedunt Origo gentis Romanae et Liber de viris illustribus urbis Romae, subsequitur Epitome de Caesaribus, F. Pichlmayr (ред.), Lipsiae 1911; Zosime, Histoire nouvelle, I, F. Paschoud (ред.), Paris 1971.

ЛИТЕРАТУРА: D. S. Potter, The Roman Empire at Bay AD 180--395, London -- New York 2004; А. Јовановић, Тло Србије -- завичај римских царева, Бг 2006.

И. Поповић