ДЕЦЕМБАРСКА ГРУПА

ДЕЦЕМБАРСКА ГРУПА, удружење уметника основано 1955. у Београду, активно до 1960, чији су чланови били Милош Бајић, Лазар Возаревић, Лазар Вујаклија, Александар Луковић, Зоран Петровић, Миодраг Б. Протић, Младен Србиновић, Александар Томашевић, Драгутин Цигарчић и Стојан Ћелић. После 1950. у Југославији долази до напуштања естетике и доктрине соцреализма, када се отвара простор за слободније стваралаштво нове генерације уметника која се окреће обнављању, континуитету модернизма напуштеног пре II светског рата, тзв. „традицији модерног". Д. г. је у другој половини шесте деценије ХХ в. значајно допринела еволуцији српског модернизма и била симбол либерализације уметности. Узор им је била предратна група „Облик" и, исто као и она, имала је просветитељску улогу и била носилац француског утицаја. Чланови Д. г., различити по стилској оријентацији, сусрећу се на плану нове синтаксе модернизма са европским узорима (синтетички кубизам, Пикасо), али дају и модерно читање српске средњовековне уметности (Томашевић). Донели су истраживања геометризације облика, што води ка апстракцији, у складу са европском послератном уметношћу. Рад Д. г. представља најважнији феномен послератног српског модернизма. Циљ им је био ослобађање од сентименталног и чулног, развијање посткубистичких искустава, рационалног, интелектуалног, конструктивног и обнова уметности. Слика постаје структурирано поље пластичког знака и отвара се простор за нове могућности: од ониричног до асоцијативног, као и апстрактног предела, преплитање надреалног и митског са геометризмом. Сви чланови Д. г. били су истакнути представници сликарства шесте деценије, времена обнове и препорода, писци о југословенској уметности, представници Југославије на великим међународним смотрама у иностранству, добитници најзначајнијих државних награда, професори на Академији ликовних уметности. Међу њима највећи допринос развоју српског модернизма дали су Ћелић, Томашевић и Протић. Током пет година Д. г. је одржала девет изложби од којих пет у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" у Београду (децембар 1955, новембар 1956, децембар 1957, децембар 1958. и децембар 1960), једну у Умјетничком павиљону у Сарајеву (септембар 1956), једну у Галерији Штуки у Варшави (април--мај 1958), једну у Умјетничком павиљону у Загребу (октобар 1958) и једну у Народном музеју у Панчеву (април--мај 1960). После распуштања Д. г. организоване су и две њене ретроспективне изложбе у Београду (1969, Галерија Културног центра; 1995, Галерија Цептер).

ЛИТЕРАТУРА:  С. Марковић, Децембарска група, Бг 2009; Л. Мереник, Уметност и власт. Српско сликарство 1945--1968, Бг 2010.

Ж. Гвозденовић