ДЕБЕЉКОВИЋ, Дена

ДЕБЕЉКОВИЋ, Дена, свештеник, етнограф, фолклориста (Липљан, 2. VIII 1858 -- Липљан, XI 1916). По завршетку призренске Богословско-учитељске школе 1876. радио је у Липљану као учитељ. Учитељски курс завршио је у Београду 1890. Липљански парох постао је 1896. и потом учествовао у успостављању српске власти и формирању институција. Утицао је на очување српског националног и верског идентитета, борећи се против јеленизације. Бугарски окупатори су га убили 1916. Податке о свом детињству и похађању основне школе у Липљану оставио је у аутобиографији Моје школовање (Архив САНУ). То је и својеврсна хроника живота Срба на Косову у другој половини XIX в. Д. рад посебно је значајан на пољу етнографије и етнологије. Оставио је иза себе богату грађу, припремљену за објављивање, попут антропогеографског списа Косово. Обичаји народа српског (Бг 1907). У рукописима му је остала до сада најбогатија грађа о обичајима и веровањима Срба на Косову и Метохији о занимањима, храни, о болестима и народним лековима (Архив САНУ). Радећи сам на терену, махом око Липљана, Штимља и Неродимља, али и користећи записе својих ђака, оставио је забележене готово све облике усменог казивања (Архив САНУ); од лирских врста -- обредне песме, обичајне, породичне, верске, љубавне и родољубиве; од епских песама -- приповедне и јуначке; од прозних остварења -- легенде, приче о животињама, бајке, новеле, шаљиве приче и анегдоте. Обухватио је и тзв. мале фолклорне форме -- изреке, пословице, загонетке, питалице, клетве, заклетве, благослове, здравице и говорне игре. Већином су изостављена имена казивача, али су записи дати углавном у аутентичном говорном дијалекту и у оквиру друштвеног контекста. Део ових рукописа објавио је Владимир Бован под насловом Српске народне умотворине са Косова из рукописа Дене Дебељковића, књ. I: лирске и епске народне песме (Пр 1984). У Д. рукописној заоставштини (Архив САНУ) налази се неколико рукописа који представљају посебне целине: О несрећном свештенству на Косову, Свештеници липљански, О туторима липљанске цркве, Грчка школа и учитељи у Липљану, Грчки поп из Скопља, Спремање за свештенички чин, Парничење Стојка и Ђорђа Пашка, Први потајни и нечовечни долазак митрополита Нићифора у Липљан, Печати црквени и школски. Сви ови списи имају високу документарну вредност.

ЛИТЕРАТУРА: В. Бован, Вук Караџић и његови следбеници на Косову и Метохији, Пр 1987; Дена Дебељковић, живот и дело, Пр 2001.

Валентина Питулић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)