ДЕБЕЉАК

ДЕБЕЉАК, Маргита, играчица, балетски педагог, фолклориста (Сарајево, 25. I 1905 -- Нови Сад, 18. IV 1989). У Сарајеву је завршила Учитељску школу (1923), добила основе класичног балета (А. Петрович, О. Соловјева) и похађала приватну Музичку школу проф. Сузина (1918--1923). Класичан балет учила на балетском одсеку Моцартеума (Салцбург, 1935), који је водио Х. Кројцберг, те код О. Преображенске (Париз, 1938), Карин Шнајдер (Грац), а касније и у Школи класичног и модерног балета Р. Цајић Живковић (Београд, 1940). Знање из области модерне игре, гимнастике и ритмике стицала је 1935--1939. на летњим течајевима у школама Жака Далкроза (Париз), Мери Вигман (Берлин) и Лабан-Јосова (Лондон). Од 1930. до 1947. радила са децом и омладином у свом приватном студију (Сарајево, Бањалука, Карловац), приређивала концерте (и сама играла), држала предавања о балету, модерној игри, фолклору. Када је 1934. отворила Студио за уметничку гимнастику, ритмику и модеран балет у Бањалуци, био је то један од центара пропагирања новог смера у игри, све популарнијег у Европи. Септембра 1946. гостовала је са својом школом у Новом Саду. У Нови Сад је премештена фебруара 1947. и постављена за наставника фискултуре у Непотпуној мешовитој гимназији са обавезом да у КУД „Светозар Марковић", али и у позоришту, целовитије приступи подизању и припреми играчког кадра за Војвођанско народно позориште. При новоотвореном Драмском студију радила са ученицима сценске кретње, а старије полазнике Балетског одсека убрзаним радом оспособљавала за потребе репертоара. Радила је по сопственом Наставном плану и програму, а залагала се за отварање Балетске школе у Новом Саду. Када је 1948. школа основана, постала је њен први директор и наставник за класичан балет, карактерне игре, ритмику и фолклор. У циљу реформе балетских школа, 1956. упућена је у Лондон, а по повратку унела новине у наставни процес и унапредила методику рада. Школа је постала расадник кадра ширег значаја. До одласка у пензију 1963, извела је пет генерација дипломираних ученика (играча, кореографа, педагога), међу којима су М. Матић Миленковић, Љ. Мишић, С. Савић, С. Илић Живанац, В. Јелкић, Е. Марјаш, А. Баранковски и К. Дињашки. С њом су радили истакнути играчи и кореографи, афирмисани у свету (С. Гребелдингер и Н. Петров, САД). Руководила је Балетском секцијом Пионирског позоришта „Чика Јова Змај" (основано 1946). Као кореограф Д. је припремала концерте својих ученика и сопствене сценске наступе, те била аутор вежби и игара на слетовима и гимнастичким приредбама. Сарађивала је са позориштима у Бањалуци и Новом Саду. Дала је допринос изучавању нашег фолклора. Објавила је и око 30 текстова о уметничкој игри у времену када се код нас о њој мало знало и још мање писало.

ЛИТЕРАТУРА: М. Тодоровић, „Јубилеј 25 година рада наставнице Средње балетске школе у Новом Саду Маргите Дебељак", Наша сцена, 5. IV 1956; С. Грбић Сотић, Освајање игре, Сар. 1986; С. Савић, Четрдесет година Балетске школе у Новом Саду, 1948/49--1988/89, Н. Сад 1989; Српско народно позориште -- Нови Сад, БАЛЕТ. Првих педесет година (1950--2003), Н. Сад 2003/2004; С. Савић (прир.), 55 година Балетске школе у Новом Саду, Н. Сад 2004; Љ. Мишић, Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године, I, Н. Сад 2009.

Љ. Мишић