ДЕБЕЉАЧА

ДЕБЕЉАЧА, масница (Pinguicula), род вишегодишњих зељастих бубоједних биљака из породице Lentibulariaceae. Листови су меснати, жућкастозелени, јајасти, дугуљасти и линеарни, обично нагоре повијених ивица, прекривени ситним лепљивим жлездастим длакама, сакупљени у приземну розету. Цветно стабло (појединачно или њих неколико), на врху са једним цветом, без листова, жлездасто длакаво избија из центра розете. Цвет крупан, зигоморфан, тамно или светлољубичаст, беличаст, ружичаст, ретко жут. Чашица и круница су од пет листића. Круница је цеваста с остругом, на врху аранжирана у два горња и три доња режња. Плод је чаура са много ситних семена. Сви представници рода Pinguicula расту на влажним стаништима са недостатком азота као што су тресетишта северних низија или око планинских језера и потока, стене преко којих цури вода или су обрасле маховином итд. Неке врсте тропских области су и епифите. Недостатак азотних једињења у станишту надокнађују разградњом уловљених ситних инсеката који се лепе на жлездасте длаке на листовима и стаблу, а које испуштају дигестивне ензиме. Род обухвата око 80 врста распрострањених у Холарктику, на планинама северне Африке и тропске средње и јужне Америке. У Европи има 12 врста, скоро половина је у југозападном делу потконтинента. На Балканском полуострву и у Србији две су врсте: ендемична P. balcanica на околопоточним тресавама високих планина источне Србије и Метохије, те ретка P. crystallina subsp. Hirtiflora, која расте на влажним багреним и серпентинитским стенама у брдском региону Метохије. Обе врсте су заштићене, а P. c. subsp*. Hirtiflora* је у Србији крајње угрожена.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ј. Casper, Monographie der Gattung Pinguicula L., Stuttgart 1966; М. Обрадовић, „Lentibulariaceae R. Br.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VI, Бг 1974; Б. Татић, „Pinguicula crystallina Sm. subsp. hirtiflora (Ten.) Strid", у: В. Стевановић, (ур.), Црвена књига флоре Србије 1 -- ишчезли и крајње угрожени таксони, Бг 1999.

В. Стевановић