ДЕБЕЉАЧА

ДЕБЕЉАЧА, село у југозападном делу Баната, изграђено унутар панчевачке дилувијалне терасе. Смештено је на идеално заравњеном терену, висине око 82 м, без маркантних микрооблика рељефа који би могли утицати на избор положаја насеља и на формирање његових морфолошких карактеристика. Плитке депресије које га ограничавају са западне стране су копови настали вађењем земље за потребе циглане. На источној периферији села је железничка пруга Панчево--Зрењанин, а даље према истоку и пут истог правца. Крај њега је велика фабрика шећера. Са њима је Д. повезана слепим путем дугим 3 км. Општинско средиште Ковачица је 8 км североисточно, а град Панчево 28 км јужно од села.

Морфолошке карактеристике села имају све одлике планске градње у Војводини с краја XVIII в. Основа села има облик квадрата, а улице решеткаст распоред. Мале деформације постоје само на источној и јужној периферији села и резултат су каснијег ширења. Централна улица начелног правца исток--запад у средишњем делу проширена је и претворена у парк унутар којег су православна и протестантска црква, док су око њега или у непосредној близини зграде дома културе, основне школе, дома здравља, музеја, банке, поште и стамбене вишеспратнице у чијим приземљима су продавнице. То центру села у великој мери даје „варошку" физиономију. У селу постоји и базен за купање. Задружне економске зграде и већина фабрика налазе се уз железничку пругу на источној периферији села.

Први помен Д. је из 1660, из времена владавине Турака, када је она вероватно била врло мала. Помиње се и 1768--1774. када је насељена Србима граничарима. Они су убрзо расељени и Д. је имала статус пустаре. Село је обновљено 1794--1795. насељавањем Мађара из Потисја. То је било граничарско село у саставу Глогоњске чете. Године 1811. имало је 1.667 становника, реформатску цркву, школу и два млина. До средине XIX в. број становника је порастао на 3.044, а до почетка XX в. на 4.873 лица. Раст је трајао до 1961. када је било 5.734 становника. Године 2011. било је 4.913 становника, од којих су 49,3% били Мађари, а 33,7% Срби. У пољопривреди је радило 29,6%, у прерађивачкој индустрији 26,3% и у трговини 10,7% економски активног становништва. У селу су радили дрвноиндустријски комбинат, фабрике сокова, сточне хране, обуће, млин и два грађевинска предузећа, а у непосредној близини шећерана, па је знатан део становника радио ван пољопривреде. Томе су допринеле и добре саобраћајне везе са околним градовима и запошљавање мештана у њима. У Д. се одржавају надалеко познати вашари са дугом традицијом.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бајић, Општина Ковачица -- економско-географска монографија, Н. Сад 1988; С. Ћурчић, Насеља Баната -- географске карактеристике, Н. Сад 2004; С. Ћурчић, М. Јовановић, Атлас насеља Војводине, II/1, Банат, Н. Сад 2014.

С. Ћурчић