ДАВИЧО, Хаим С.

ДАВИЧО, Хаим С., књижевник, преводилац, конзул (Београд, 5. XII 1854 -- Женева, 7. III 1916). Потиче из породице шпанских Јевреја, Сефарда. Вишу гимназију и правни одсјек Велике школе завршио у Београду (1876). Радио је као службеник Министарства иностраних дела, потом као конзул у више европских градова (Будимпешта, Трст, Минхен, Солун, Женева). Јавио се 1880. у часопису Отаџбина и листу Видело, поставши плодан и утицајан позоришни критичар. Као приповједач дао је слике из живота београдских Јевреја, мотивски још везане за романтичарску традицију (Перла, Бг 1891; Са Јалије, Бг 1898). Сакупио је мању збирку пословица београдских Сефарда (Отаџбина, 1892). Објављивао је фељтонистичке прилоге (Војислављева споменица, Трговински гласник), чешће водио полемике око књижевних и позоришних питања, а посебно око концепције културе и језика Јевреја у Београду (Из мрзости у -- пакост! : опрости им Боже, они не знају, шта им -- фали, Бг 1904). Осим истакнутих шпанских драмских писаца (Х. Ечегарај, М. Сервантес, Т. Родригес Руби и др.) преводио је и француске ауторе (В. Иго). Сматра се зачетником јеврејске традиције у новој српској књижевности.

ЛИТЕРАТУРА: Д. А. Алкалај, „Хаим Давичо, књижевник са Јалије", Гидеон, 1924--1925, VI, 4/5; К. Видаковић, Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу, Сар. 1986; П. Палавестра, Јеврејски писци у српској књижевности, Бг 1998; В. Павковић, „Приповедач Хаим С. Давичо", у: Приче са Јалије, Бг 2000; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић