ДАНУБИУС

ДАНУБИУС, фабрика тестенина из Новог Сада, основана 1918. Производња је покренута 1919, а поред фабрике деловао је и велики млин. Први парни млин на ваљке подигнут је у Новом Саду још 1864, а 1872. замењен је новим на углу Кисачке и Темеринске улице, који је радио све до новијих дана, па је у свом деловању с њим била повезана фабрика тестенина Д. Фабрика се налазила у Радничкој улици 20 све до 1976, када је дислоцирана (улица Каналска 1 где се налази и данас). Велики млин је 1960. изграђен код ушћа Канала у Дунав, а потом се ту 1976. дислоцирала и фабрика тестенина. Производила је тестенине, пре свега, шпагете, макароне, резанце, читаву палету разних кексова и вафла. Д. је обухватао, а обухвата и данас као деоничарско друштво у свом саставу, и фабрику тестенина и велики млин.

Фабрика је реконструисана 1976: уз млин и силосе изграђена су нова постројења, с најсавременијом опремом увезеном из Италије. Нова фабрика је производила тестенине свих врста у годишњем обиму око 10.000 т. На тржиште је Д. потом износио више облика тестенина, кратке, дуге и мотане, а јавиле су се и јајчане, с додацима протеина, спанаћа, шаргарепе, кукуруза или витамина А. Роба се испоручивала у ринфузи (врећама од 20 кг) и паковањима од 250, 400 и 500 гр. У овом периоду једна четвртина производње Д. се извозила. У млину Д. 1995/96. извршена је велика реконструкција: основне машине за млевење замењене су новима (ваљци, сита и чистилице гриза), а у процес млевења уведени су рачунари, па је новосадски млин постао један од најмодернијих у Србији. Усавршавањем технолошког процеса и увођењем нове технологије започиње производња прашкастих производа на бази пшеничног скроба. Нови производи су добили назив данос (од Д. Нови Сад). Инстант смеша за кремпите (кремикс) нашла је добар пријем код потрошача, исто као и ванилин и шећер у праху. Из асортимана производа Д. тестенина на тржишту су препознатљиви: резанац, дуги и чипкасти, макароне, фифелина, шпагета, спирала, пужић, гркљанчић глатки, резанац кратки, звездица, флекица, машница, тарана, гнездо фиделина, матасин, канелони, домаћи мотани резанац, болоњска капица, болоњска машница. Фабрика је почевши од 1961. издавала лист Д. који је извештавао запослене и ширу јавност о раду фирме, те доносио занимљивости из прошлости ове индустрије. У фабрици је од почетка 2000-их радило око 360 запослених.

Од 2006. Д. послује у саставу „Делта Аграра", а у оквиру „Делта" система. Фабрика је потпуно оспособљена за складиштење и сушење житарица, као и за транзитне послове -- пријем, утовар, истовар и отпрему вагонима и бродовима. Билеров млин за пшеницу с компјутерским вођењем, инсталиран у Д. у априлу 2009, дневно преради 300 т пшенице од које се производи брашно различитих врста, за све намене. Главне категорије брашна које производи Д. су тип 400 оштро, тип 400 меко и тип 500. Млин је у потпуности компјутеризован. Сви готови производи пре изласка из млина пролазе кроз машине које у потпуности елиминишу могуће присуство ларви и инсеката. Билеров млин представља корак даље и у заштити животне околине, јер се у атмосферу враћа потпуно чист ваздух, а за прераду једне тоне пшенице утроши двоструко мање енергије у односу на млинове претходне генерације. Д. располаже и највећим силосом у Србији, капацитета 65.000 т, док фабрика тестенина, капацитета 7.000 т годишње, производи све врсте тестенина, уз примену ИСО стандарда 9001:2000 и 22000:2005. Тестенине из Д. деле се у две категорије: дурум и витаминизиране. Дурум тестенине производе се од најквалитетнијих сировина дурум пшенице, односно њеног продукта млевења -- семолина. Витаминизирана тестенина Д., у више облика, производи се од пшеничне крупице, с додатком витамина А и Д3. Сосеви за тестенине Д. потпуно су природни, немају никаквих вештачких боја, арома и адитива. Производе се у четири укуса: с босиљком, маслинама, чилијем и паприком. Године 2014. уведена је нова линија у производном систему фабрике Д., па је поред побољшавања квалитета производа и асортимана, повећана годишња производња тестенина на 15.000 т.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петровић, Нови Сад, Нови Сад 1963; Г. Јовановић, „Метална индустрија", у: Општина Нови Сад, 2: Друштвена географија, Н. Сад 1990; Т. Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садашњег века, Н. Сад 2000; М. Ердујхељи, Историја Новог Сада, Н. Сад 2002; В. Гарача, „Споменици индустријског значаја на територији Новог Сада и околине", Туризмологија (интернет магазин).

Д. Р. Петровић