ДАНОН, Оскар

ДАНОН, Оскар, диригент, композитор, универзитетски професор (Сарајево, 7. II 1913 -- Београд, 18. XII 2009). Један је од најистакнутијих диригената некадашњег југословенског простора. Његов музички пут водио је из Сарајева у Праг где је, од 1932. до 1938, на Конзерваторијуму студирао дириговање (П. Дедечек, В. Талих) и композицију (Ј. Кржичка, Ј. Сук), а на Карловом универзитету музикологију (З. Неједлиј, Х. Хутер). Докторирао је 1939. одбранивши дисертацију „Клод Дебиси и музички импресионизам, почетак декадансе у музици". Усавршавао се на мајсторским курсевима диригента Б. Валтера. Током студија наступао је као диригент певачких друштава с којима је изводио и дела југословенских композитора. По повратку у Сарајево био је диригент у Народном позоришту, Сарајевској филхармонији, те у певачким друштвима „Лира" и „Слога". Био је један од оснивача друштва пријатеља уметности „Колегијум артистикум". Комунистичке идеје прихваћене у току студија у Прагу и левичарски рад у Сарајеву упутили су га 1941. у НОБ. Уз војне и политичке функције, водио је различите музичке ансамбле, а од 1943. био је руководилац Казалишта народног ослобођења о чијем је музичком животу касније често до детаља сведочио у многим чланцима.

Најинтензивнији и најплодотворнији период његовог музичког деловања протекао је у Београду где је био диригент Београдске филхармоније (1944--1951), те диригент и директор Опере НП (1945--1964). Упознат са запаженим резултатима Опере, оствареним између два светска рата, успео је -- у сарадњи са драматургом Б. Драгутиновићем и захваљујући изврсним диригентима (К. Барановић, Д. Миладиновић), оперским солистима (М. Чангаловић, Р. Бакочевић, Д. Поповић, М. Бугариновић), одличном хору (М. Бајшански), редитељима (М. Сабљић, Ј. Кулунџић, Б. Гавела), сценографима и костимографима (В. Жедрински, М. Ристић, М. Бабић Јовановић), али и балетским солистима (Д. Сифниос, Д. Трнинић), редитељима и кореографима (Д. Парлић) -- не само да одржи достигнути ниво, него и да реализује „златни период" Опере и Балета НП. Дела словенских композитора (Мусоргског, Бородина, Чајковског, Прокофјева, Шостаковича, Христића, Херцигоње, Маснеа и др.), али и из стандардног светског оперског репертоара, извођена претежно под његовим диригентским вођством од 1951. до 1969. на гостовањима у европским оперским кућама и фестивалима (Единбург, Атина, Визбаден, Салцбург, Фиренца, Беч, Париз, Лозана, Брисел, Амстердам, Хаг, Ротердам, Венеција, Монте Карло, Варшава, Каиро, Торино), демонстрирала су потпуно нов, савремен приступ и доживела изузетна признања тамошње публике и званичне критике.

Био је професор Музичке академије у Београду (1963--1970), шеф диригент Словеначке филхармоније у Љубљани (1970--1974) и Загребачких симфоничара РТЗ (1980--1982). Диригујући претежно дела савременог репертоара, гостовао је у значајним светским културним центрима. На концертном подијуму, као и приликом извођења опера и балета, долазили су до изражаја његова музикалност, бујан темперамент, осмишљеност и драмско тумачење садржаја, те препознавање стилских посебности композиција које је изводио. Поред партизанских масовних и народних песама (Песме борбе и победе, Личка балада, Козара, Коњух планином), аутор је клавирске, камерне (Гудачки квартет, Дувачки трио) и сценске музике (Б. Џонсон, Волпоне; В. Шекспир, Много буке ни око чега), те Скерца за оркестар и романтичарско-импресионистичког циклуса Незнанка, седам љубавних минијатура за бас и симфонијски оркестар, по поетском тексту О. Давича. Његове студије, чланци, пропагандни текстови и небројени интервјуи објављивани у стручним часописима (Ритмус, Творба, Звук, Музика, Уметност и критика, Књижевне новине), те дневној (Борба, Политика) и недељној штампи (НИН), откривају његова настојања на популаризацији музике и њеном приближавању што ширим слојевима грађана. Био је први генерални секретар Савеза композитора Југославије (1950) и председник Удружења музичких уметника Србије (1955--1957). Добитник је Октобарске награде Београда (1958). Одликован је Орденом братства и јединства I реда и Партизанском звездом II реда. Биран је за члана ван радног састава Академије наука и умјетности БиХ (2008).

ЛИТЕРАТУРА: С. Хрибар, О. Данон, Ритмови немира, Бг 2005.

Р. Пејовић