ДАНИЛО

ДАНИЛО, епископ шабачко-ваљевски (Румелија, друга половина XVIII в. -- ?, после 1821). Свештеник, Грк по народности, придружио се 1807. крџалијама адакалског заповедника Реџеп-аге као пандур и буљубаша. После слома Првог српског устанка настојањем Реџеп-аге хиротонисан је 1814. за епископа. Од осиротеле раје одмах је тражио све дажбине за протеклих десет година јер их Васељенска патријаршија није примила. Уплашен избијањем Другог српског устанка (1815), пребегао је Турцима са 500 кеса новца прикупљеног глобљењем народа у опкољеном Ваљеву, спреман да се „бије са рајом". Турци су га прозвали „Дели-Папаз", а Срби „Алаук" („ала"). Одатле га је писар за 200 кеса допратио до Зворника. Септембра 1815. кнез Милош је о његовом понашању обавестио васељенског патријарха, који је о томе имао обавештења и са других страна. Одузет му је епископски чин и као прост монах упућен је у манастир Метеори. Помогнут од бившег патријарха Григорија V, тражио је опроштај. Патријарх је то одбио, али га је упутио на Свету Гору с правом да се причешћује као обичан монах. У време грчког устанка (1821) враћен му је епископски чин и постављен je за нишког митрополита, али накратко -- исте године постављен je нов епископ, а Д. се губи траг.

ЛИТЕРАТУРА: A. Поповић, Поменик Шабачко-ваљевске епархије, Бг 1940; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996; З. Ранковић (ур.), Биографски лексикон ваљевског краја, 1, Ва 1997.

Р. Милошевић