ДАНИЦА

ДАНИЦА, планета Сунчевог система (Венера) која је најближа Земљи и која се у народним представама о небеским телима назива звездом. Пошто се појављује на небу пре зоре („Још зорица не забијељела/ Ни Д. лица помолила", Вук III, 39; IV, 43), назива се и зорњача, а одмах по заласку сунца -- она је вечерњача (вечерњица, квечерница). По томе што претходи изласку Сунца и може бити на источном и западном небу, назива се и пре(х)одница, мада се у народним песмама често наводи да су то две различите звезде („Фалила се преодница звезда/ Баш Д., својој другарици", Вук САНУ I, 104). У лирским народним песмама Д. најчешће суделује у мотиву „космичке свадбе": она жени свог брата Месеца испросивши за њега „муњу из облака", док су часници свадбе Бог и свеци (Вук I, 230, 231). Има и варијаната у којима се Д. сама удаје за Месец или Сунце или Сунце уграби девојку и жени се њоме, па од ње постане звезда Д. (К. Ристић, Српске народне пјесме покупљене по Босни, Бг 1873). Сјајност Д. на „јутарњем" небу (један од њених назива је и сјајница) симболизује лепоту и моралну чистоту девојке, па је зато девојка моли: „Подај мене свјетлост твоју,/ Да наресим младост моју" (Вук I, 224). За лепу девојку и жену се каже „лепа као звезда Д.". Због свог регуларног кретања на небу по путањи Сунца, може симболизовати улогу мајке у стабилном развоју породице. У Црној Гори (племе Кучи) верује се да ће ако Д. добро сија, те године бити добар род пшенице.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Ђ. Јанковић, Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба, Бг 1951; Т. Р. Ђорђевић, Природа у веровању и предању нашега народа, I, Бг 1958; Б. Крстић, Индекс мотива народних песама балканских Словена, Бг 1984.

Љ. Раденковић