ДАНДОЛО

ДАНДОЛО, позната млетачка патрицијска породица која је дала четворицу дуждева, више значајних правника и припадника црквене хијерархије. Један од првих познатих чланова породице забележен је као изборник првог дужда (697). Први и најпознатији дужд је био Енрико Д. (1192--1205), запамћен као организатор Четвртог крсташког рата и творац млетачке империје на Леванту. Почетак његове делатности обележен је значајном дипломатском каријером (амбасадор у Цариграду и на Сицилији), да би као дужд преузео вођство у Четвртом крсташком походу. После освајања Задра 1202, војна се окреће против Цариграда који је под Дандоловим вођством заузет 12. IV 1204. На основу уговора о подели Византијског царства познатог као Partitio Romaniae, Венеција је добила три осмине царства и значајне трговачке повластице у ромејској престоници. Човек велике амбиције, духовне и физичке снаге (упркос слепилу), извео је успешне реформе новчаног система, захваљујући којем је млетачки грош постао водећа валута у трговини на Медитерану. Енрикова унука Ана била је удата за Стефана Првовенчаног и мајка је краља Уроша I, а унук Ђовани био је дужд од 1280. до 1289. Под дуждем Франческом Д. (1329--1339) Венеција је заратила с породицом Дела Скала из Вероне и проширила поседе свога града на област залеђа (terra firma). Дужд Андреа Д. (1343--1354) предавао је право на Падованском универзитету, а Петрарка га је описао као праведног, непоткупљивог родољуба, у исто време ученог, човекољубивог и човека ретке речитости. Аутор млетачких Анала, једног од најважнјих извора за историју Венеције, остао је запамћен као историчар и као дужд који је водио ратове против Ђенове (поморска победа код Лојере 1353).

ЛИТЕРАТУРА: L. B. Robbert, „Reorganization of the Venetian Coinage by Doge Enrico Dandolo", Speculum, 1974, 49, 1; J. J. Norwich, A History of Venice, New York 1982; T. F. Madden, Enrico Dandolo and the Rise of Venice, Baltimore 2003.

С. Марјановић Душанић