ДАНАК

ДАНАК, вазална новчана обавеза. Плаћан је у различите сврхе, попут симболичног исказивања поштовања и верности одређеном владару, као део одредбе међународног уговора који је за собом повлачио реципрочне обавезе друге стране, а у појединим случајевима да одврати војни напад или пљачку. У средњовековној Србији плаћали су га турски вазали до 1459, односно до коначног пада под турску власт. Већина српских обласних господара је после битке на Марици (1371) била дужна да плаћа годишњи д. као знак покорности Османском царству, а у замену за поједина аутономна права. Висину д. одређивао је султан у зависности од економске снаге области. Од формирања аутономне Кнежевине (1830), Србија је, као знак вазалног положаја према Османском царству, била дужна да плаћа д. султану. Од 1833. и доношења Трећег хатишерифа плаћала је тачно утврђену (одсечену) суму д., у износу од 2.300.000 турских гроша, све до стицања независности 1878. У д. су урачунати приходи свих дажбина са целе територије Кнежевине и исплаћивао се сваке године у две рате, о Ђурђевдану и Митровдану. Д. је плаћан у турској монети, која је слабила из године у годину, а износ д. није мењан, те није представљао превелик терет финансијском систему Кнежевине Србије.

ЛИТЕРАТУРА: E. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, I, Сар. 2004.

Д. Леовац