ДАМЈАНОВИЋ, Сретен

ДАМЈАНОВИЋ, Сретен, рвач, рвачки тренер (Београд, 10. X 1946). Рвањем је почео да се бави 1958. у београдском Радничком, а наставио у суботичком Спартаку 1961. Активно се бавио рвањем грчко-римским стилом пуне 22 године (тренер му је био Стеван Гион) и до окончања каријере 1980. имао 1.960 мечева забележивши 1.775 победа, 130 нерешених мечева и 75 пораза. Један је од тројице најуспешнијих југословенских и српских рвача на међународним такмичењима са шест медаља освојених на светским и европским првенствима. Светски првак био је 1971. у Софији, а европски 1969. у Модени. Сребрне медаље освојио је на светским првенствима 1969. у Мар дел Плати и 1973. у Техерану, те на Европском првенству 1970. у Берлину, док је бронзану медаљу освојио 1973. на Европском првенству у Хелсинкију. На олимпијским играма учествовао је као такмичар 1968. у Мексику и поделио од 9. до 16. места после пораза од олимпијског шампиона Руруе (СССР), док је 1972. у Минхену поделио од 8. до 10. места после елиминације у четвртом мечу. Првак Југославије био је 14 пута не изгубивши ниједан меч 14 година. После другог места 1964. у категорији до 57 кг, у дресу Спартака освојио је четири шампионске титуле (1967, 1968, 1969, 1970), прву до 63 кг, остале до 68 кг. Затим је 10 титула освојио у категорији до 74 кг, по пет титула за Електровојводину из Сомбора (1971--1975) и Спартак (1976--1980). По завршетку каријере постао је тренер рвача Спартака и као такмичар или тренер учествовао у освајању 20 екипних титула првака државе. Међу његовим ученицима били су и М. Петковић, Р. Мемишевић и Д. Штефанек. Тренер репрезентације био је више пута: 1976--1979, 1992--1996. и 2008--2012. када је две последње године био и селектор, а дужност тренера репрезентације прихватио је и 2014. Био је председник Скупштине Спортског савеза Суботице, а од 2012. је председник Извршног одбора, као и председник Стручне комисије Рвачког савеза Србије. Међу признањима која је добио истичу се награда „Јован Микић Спартак" (1969), Октобарска награда Суботице (1971), Мајска награда СОФК Србије (1972), Златна значка Савеза за физичку културу Југославије (1976), Златни орден Рвачког савеза Србије поводом 100 година рвања у Србији (2012) и награда „Јован Микић Спартак" за животно дело (2013). Добитник је Националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта (2007).

ИЗВОР: Архива Рвачког савеза Србије.

ЛИТЕРАТУРА: Спортски лексикон, Зг 1984; Спортски савез Србије -- 1945--2013, Бг 2013.

Ж.ивко Баљкас

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)