ДАМАСТИОН

ДАМАСТИОН, рударски град чија локација није позната и помиње га само антички географ Страбон (64 п.н.е. -- 24 н.е.). Из његовог описа у Географији сазнајемо да су се изнад јадранских градова Епидамна и Аполоније даље ка истоку у илирским областима налазили дамастионски рудници сребра, те додаје да су Д. основали Грци с острва Егине и халкидичког града Менде недалеко од рудника сребра у Илирији. Те Страбонове речи никада не би привукле толику пажњу да овај град није оставио разноврсно и интензивно ковање сребрног новца. Ковао је тетрадрахме са представом Аполона на аверсу, трипода на реверсу и легендом Damastinon, Damastino, Damasti и сл. Мањи номинали (драхме, тетроболи) ређи су и на реверсу често носе рударске атрибуте, носиви слитак или пијук. Ране емисије с почетка IV в. п.н.е. сведоче о блиским везама са Грчком и пресудном утицају халкидске лиге и ковнице у Олинту. У раду дамастионске ковнице виде се успони и падови, а временом првобитно висок квалитет све више опада, што на крају доводи до скоро потпуне варваризације ранијих предложака. Око 325--320. п.н.е. кују се последње емисије, а хетерогене серије новца који се приписује Пелагији трају до почетка III в. п.н.е. На новцу који се директно или индиректно односи на Д. поред Пелагије појављују се називи Daparia, Darado, Sarnoa, Tenestini или имена Kefisofon, Herakleidas, Sokratides, Simon ili Nikarhus. О њиховом значењу за сада може само да се нагађа, тако да су ове легенде једина сведочанства о њиховом постојању.

У покушајима да се питање (локације) Д. реши углавном су коришћени подаци о местима налаза новца и лежиштима сребра. Ова евиденција је веома скромна и у већини случајева наводе се градови где се стари новац прикупљао и продавао, као што су Скопље, Куманово, Врање, Приштина или Јањево. Зато су од изузетног значаја две оставе чији је састав познат само делимично јер су растурене, а поједини комади доспели у разне музејске и приватне збирке. Остава из Кутине код Лесковца откривена је почетком 20-их година прошлог века, али без икаквих података, те је сасвим могуће да је место налаза негде југоисточно од Ниша у долини Кутинске реке. Претпоставља се да је у њој било око 100 примерака новца из дамастионске ковнице који припадају ранијем периоду, односно првој половини IV в. п.н.е. Остава из Рисна у Боки которској, откривена 1927, имала је око 300 комада сребрног новца. Приближно једну трећину чинили су статери Коринта и његових колонија, а највећи део су тетрадрахме Д. које одговарају каснијем периоду, односно другој половини IV в. п.н.е. (десет примерака из ове оставе налази се у нумизматичкој збирци Народног музеја у Београду). Места појединачних налаза има мало ако узмемо у обзир и примерке с археолошких ископавања (један тетробол из западне Бугарске и тетрадрахма Д. и новац Пелагије са локалитета Кале у Кршевици). Гледано у целини може се закључити да је дамастионски новац углавном био ограничен на централни Балкан, посебно простор од горњег тока Вардара према долини Јужне Мораве и Косову.

Богат нумизматички материјал, али и недостатак других информација, отворили су широко поље интересовања па су многи аутори износили своје идеје у покушајима да се реши ово питање. На основу неких старијих бележака о рудницима сребра и Страбонових речи о граду у залеђу Епидамна и Аполоније, једно време владало је мишљење да се Д. налазио у области северно од Охрида и Ресена. У последње време, међутим, захваљујући познатим лежиштима олова и сребра око Приштине углавном се сматра да је овај град био на југу Косова где су живели Дарданци. Колико се зна о месту Д. изгледа најједноставније рећи да је био негде у далеким и непознатим крајевима на јужним рубовима дарданске територије.

Нека новија и детаљнија обавештења добијена су тек почетком овог века после археолошких ископавања у селу Кршевици код Бујановца. На простору од око пет хектара нађени су остаци акрополе и великог подграђа који одговарају IV и првим деценијама III в. п.н.е. Начин архитектуре, многобројни покретни налази, укључујући и нумизматички материјал, указују на блиске везе с Грчком, што је неизбежно довело и до питања Д. На основу досадашњих резултата сасвим је извесно да се на локалитету Кале у Кршевици, у долини Јужне Мораве, налазе остаци значајног насеља, а да ли се Д. налазио на овом месту тек треба да реше будућа истраживања.

ЛИТЕРАТУРА: J. M. F. May, The Coinage of Damastion and the Lesser Coinages of the Illyro-Paeonian Region, Oxford 1939; D. Ujes, „Recherche sur la localisation de Damastion et ses mines", Revue Numismatique, 2002, 158; P. Popović, I. Vranić, „One Possible Location of Damastion -- Kale by Krševica (South-Eastern Serbia)", у: G. R. Tsetskhladze и др. (ур.), The Bosporus: Gateway between the Ancient West and East (1^st^ Millennium BC -- 5^th^ Century AD), Oxford 2013.

П.етар Поповић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)