ДАМАСКИНИ

ДАМАСКИНИ, зборници проповеди и поучних предавања из православног богословља, које је писао и изговорио монах, касније епископ солунски Дамаскин (†1570), из цариградског манастира Студион, чији монаси због тога носе атрибут Студити. Осим у Грчкој, што је природно јер су говорени и писани грчким народним језиком, штампани су у Млецима више пута, а зборника у преводу има на целом балканском простору, у Бугарској, Србији и Македонији, али и у Русији. Преводи су настали убрзо по њиховој појави на грчком, зато имају велику филолошку вредност. Неки нису преведени са грчког него са бугарског (или их је преводио Бугарин) зато се у српскословенском тексту јављају бугаризми. Познати су зборници Панагурски из XVI и Еленски из XVII в. Преводиоци су Григорије Прилепски, поп Теодор Врачански, Јосиф Брадати и посебно значајан преводилац јеромонах Самуило (Бакачич), руски монах из Украјине који је у Хиландару 1691. превео један зборник. Оригиналан наслов Тисаврос (Θησαυρος: благо) у српском се најчешће јавља као Слова Дамаскина монаха иподјакона, учитеља и Студита, а Самуило преводи оригиналан наслов Сакровиште (ризница). Популарност су стекли због живог народног говора (писани су простим језиком српским) и избора тема (празници, пост, милостиња, кајање, исповест). Осим чистог превода јављају се и прераде, а често на крају зборника има и додатака других аутора (Метафраст, Златоуст). Међу власницима српскословенских превода су епископи, свештеници, манастири, сеоске цркве и појединци (Мојсије, себешко-вршачки епископ 1713--1724; карловачки прота Живан Црногорац, манастир Партош, Каменица, Сопот, Полат, Никола). Д. Руварац описао је два зборника из Библиотеке Српске патријаршије (Д. Руварац, Два зборника проповеди Дамаскина Студита, Ср. Карловци 1922). О Д. постоји богата литература на бугарском (Д. Петканова Тотева, Дамаскините в българската литература, София 1965) и македонском језику (П. Илиевски, Крнински дамаскин, Ск 1972; Р. Угриновска Скаловска, Дамаскини, македонски преводи од 16 до 19 век, Ск 1975).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Бг 1980.

Р. Милошевић