ДАЛША

ДАЛША, манастир у североисточној Србији, на извору реке Дајше, у поткриљу горе Висока. Помиње се 1429. у запису једног инока који је са Свете Горе дошао у Љубостињу, а одатле 1425. у манастир Пречистог Ваведења код Голупца. Одатле је са сабраћом тражио погодно место за подизање манастира, па су на извору реке Далше (какав је изговор у XV в. забележен) отпочели зидање храма Рођења Богородице. Током изградње умро је деспот Стефан Лазаревић (1427), а Турци су напали земљу. Монаси су се разбежали, али су се по склапању мира вратили и наставили изградњу. Када је војвода Јеремија предао Голубац (1428) Турцима, Угри су напали град, али и територију око Д. Мучили су и убијали монахе, а преживели су побегли у планине према граду Вишесаву. По повратку затекли су спаљен и разорен недовршени манастир, па су то место напустили.

У XIX в. развалине манастира су биле видљиве уз обалу Старе Дајше, која извире из језерцета испод Ђалу Маре и после око 375 м улива се у Пек. Речица данас више не постоји, а остаци манастира су неуочљиви. Остаци друге две црквице више нису видљиви, а цео терен је девастиран активним каменоломом. Очито се на овом простору почетком XV в. формирао јак синаитски духовни центар, који је више пута разаран и обнављан.

С.иниша Мишић

Стари истраживачи су забележили да су се код извора Дајше, десне притоке Пека, на падини брда Ђуле, у XIX в. налазили остаци цркве са олтаром окренутим према западу и две бочне апсиде и да су се на њеним зидовима видели трагови фресака. Из светилишта се улазило у једну пећину, а из ње се, кроз раселину у стени, стизало на Ђулу. Манастир је био прилепљен уз стену, која је са северне стране служила као зид, а и на њој су се разазнавали трагови живописа. Место на којем се обитељ налазила дуго се користи за прераду креча, те од ње више ништа није преостало.

Т.атјана Стародубцев

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Бг 1876; М. Ризнић, „Старински остаци у срезу звишком", Старинар, 1888, 5; Ђ. Сп. Радојичић, Антологија старе српске књижевности, Бг 1960; Ф. Каниц, Србија: земља и становништво од римског доба до краја XIX века, 1, Бг 1991; Д. Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског и Браничевског округа", у: Споменици Смедеревља и Браничева, Смед. 1997; Љ. Васиљев, „Ко је инок из Далше, хиландарски писар прве половине XV века", у: Осам векова Хиландара, Бг 2000; С. Мишић, „Топонимија у запису инока из Далше", Црквене студије 2006, 3.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)