ДАЛИПАГИЋ, Дражен
ДАЛИПАГИЋ, Дражен, кошаркаш (Мостар, 27. XI 1951). Један од најбољих европских стрелаца свих времена и рекордер репрезентације Југославије са 3.700 поена. У родном Мостару прво је играо рукомет и фудбал, а кошарку је почео да тренира касно, у 19. години, у Локомотиви. Једини је из славне југословенске репрезентације, која је освојила све могуће титуле, који није играо кошарку у млађим категоријама. Имао је једну од најдужих и најплоднијих каријера у Европи. Играо је пуних 20 година, за Партизан (1971--1980, 1981/82), Венецију (1980/81, 1985--1988), Реал (1982/83), Удине (1983--1985), Верону (1988/89) и Црвену звезду (1990/91). За репрезентацију Југославије одиграо је 246 мечева и освојио 12 медаља на највећим такмичењима (у обе категорије испред њега само Крешимир Ћосић), од којих је највреднија олимпијско злато из Москве 1980. Поред тога има и три европске титуле (1973, 1975, 1977), једну титулу првака света (1978), по једно олимпијско (1976), светско (1974) и европско сребро (1981) и четири бронзе: олимпијска (1984), две светске (1982, 1986) и једну европску (1979). Три пута је проглашаван за играча године у Европи (1977, 1978, 1980), а једном за спортисту године Југославије (1978). Више пута био је најбољи стрелац великих такмичења, а посебно се истакао на Светском шампионату у Манили 1978, када је постигао 202 поена и био уједно и најбољи играч. Најбољи је стрелац Партизана свих времена (8.278 поена) с којим је освојио Првенство Југославије 1976. и Куп „Радивоја Кораћа" 1978 (50 поена у финалу с Кантуом). У Првенству Италије 15 пута је постигао 50 и више поена, а рекорд му је 70, у дресу Рејера из Венеције против Киндера из Болоње. Један је од ретких европских играча који су уврштени и у Нејсмитову Кућу славних у Спрингфилду (2004) и у Кућу славних Светске кошаркашке федерације (ФИБА) у Женеви (2007). Међу првим је Европљанима за које су се интересовали клубови из НБА (Бостон, 1977). Важио је за једног од играча који су имали највећи одраз у европској кошарци. Кратко је радио као тренер, у италијанској Горици (1992--1996), македонском МЗТ (1997/98) и београдској Астра банци (2000/01). Добитник је Националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта 2007.
ИЗВОР: Архива Кошаркашког савеза Србије.
ЛИТЕРАТУРА: Кошаркашка енциклопедија 1946--2003, Бг 2004.
А. Милетић