ДАФИНГЕР, Мориц Михаел

ДАФИНГЕР, Мориц Михаел (Daffinger, Moritz Michael), сликар (Беч, 25. I 1790 − Беч, 21. VIII 1849). Образовање је стекао на Академији у Бечу (1801−1805). Након основног сликарског образовања код Х. Мауера, усавршавао се и код Х. Ф. Фигера. Од 1801. до 1812. радио је за Бечку мануфактуру порцелана, што је допринело обликовању његовог карактеристичног минуциозног цртежа. Рад на осликавању порцелана у малим форматима потврдио га је као сликара минијатура. Жеље наручилаца су дефинисале и његов тематски опус, који се у каснијој фази највише везао за сликање портрета и цвећа, доминантне жанрове бечког бидермајера. На сликарско стасавање Д. умногоме је утицао и енглески сликар Т. Лоренс, који је посетио Беч 1815, у време одржавања Бечког конгреса. Као један од најзначајнијих сликара предмартовског Беча, Д. je постао уважени портретиста грађанске и аристократске елите, као и чланова европских владарских породица. Углед који је уживао у бечком високом друштву препоручио га је кнезу Милошу Обреновићу и његовом културном окружењу, који су се са сликаревим делом могли упознати током дуготрајног изгнанства у Бечу. Д. репутацију врсног портретисте потврђује трочетвртинским портретом кнеза Милоша Обреновића (пре 1842). Јозеф Крихубер је по Д. у техници литографије извео портрет родоначелника лозе Обреновића. Овај кнежев портрет постао је један од најчешће репродукованих приказа кнеза Милоша. Поред несумњиве пропагандне функције, наизглед брзи и спонтани приказ прогнаног кнеза сведочи о техничкој обучености сликара и његовој намери да остави утисак лежерне церемонијалности портретисаног великодостојника. Д. је 1848. насликао и репрезентативни трочетвртински портрет родоначелника лозе Обреновића. Монументални портрет кнеза Милоша потврдио је Д. статус доброг познаваоца људског карактера. Кнежев лик одише снагом и одлучношћу, условивши да ово уље на платну задобије иконичан статус у визуелном систему владарске репрезентације у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Кусовац, Српско сликарство XVIII и XIX века, Бг 1987; Kunst des 19. Jahrhunderts: Bestandskatalog der Österreichischen Galerie in Wien, 1, Wien 1992; Л. Шелмић (ур.), Галерија Матице српске, Н. Сад 2001.

И.гор Борозан

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)