ДАДА

ДАДА, Никола, глумац (Нови Сад, око 1820 -- ?, после 1843). Након завршене гимназије у Новом Саду (1832--1837), одлази у Пешту где похађа разреде филозофије и студира медицину (од 1839). Од друге године филозофије постао је питомац прве генерације Текелијанума (1838--1841). Kада му се брат 1842. настанио у Бечу, студије медицине наставио је на бечком универзитету. Умро је пре него што је дипломирао, а последњи податак о њему је из 1843. када се помиње као студент четврте године медицине (претплатио се на Бојићеву Повестницу грчкога народа). Током распуста, у августу и септембру 1838, играо је у Новом Саду, у позоришној трупи Јоакима Вујића и Летећег дилетантског позоришта (од октобра 1839). По тадашњој штампи, био је један од најталентованијих глумаца, љубимац и критике и публике, а тумачио је улоге јунака и љубавника. Улоге: Конселво и Фернандо (Ј. Вујић, Инкле и Јарика); Селимир и Светислав (Ј. С. Поповић, Невиност или Светислав и Милева); Милош Обилић (Ј. С. Поповић, Милош Обилић).

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Магарашевић, „Прилози историји српскога позоришта", Позориште, 1904, 1; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1736--1868, I, Н. Сад 1953; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године, Бг 1993; Б. Ковачек, Текелијанумске историје XIX века, Н. Сад -- Будимпешта 1997.

З. Максимовић