ДАЦИЈА

ДАЦИЈА (ит. dazio: данак, порез), порез који је обухватао сва давања становника у црногорској држави. Д. се углавном дијелила на лична и стварна давања. Лична се састојала у радној снази (кулук) за обављање послова у интересу државе, а стварна у давању приноса (жита и других пољопривредних плодова), односно еквиваленту новчаног износа. Порески систем у XIX в. у Црној Гори развијао се и снажио упоредо са изградњом државних институција. Д. је као порез први пут уведен у Законик опћи црногорски и брдски Петра I Петровића Његоша, крајем XVIII в. (1798). Прописано је да основни порез д. плаћа у новцу свака кућа годишње у два дијела (о Митрову и Ђурђеву дану), али овај покушај убирања пореза није успио јер су Црногорци одбијали да извршавају прописану д. од једног талира по кући. Због непостојања административног и репресивног апарата, плаћање д. све до владавине Петра II Петровића Његоша (1830--1851) није заживјело. Законом отачаства (1833) утврђено је да свака кућа у Црној Гори плаћа један талир д. годишње. Та одредба је остала на снази и у доба књаза Данила, када је, под притиском државног апарата, плаћање постало обавезно у држави. Књаз Данило је 1853. увео четири класе пореза, обвезници су према имовном стању подијељени у одговарајуће класе. Једнако пореско оптерећење сваког домаћинства из 1838. замијењено је тако што су домаћинства плаћала у зависности од имовинског стања 3, 2 и 1 фиорин, односно по талир и по, талир и пола талира. Од те године, владар је располагао годишњим буџетом: финансиран из д. и руске годишње помоћи. Књаз Данило је прописао д. и у Законику Црногорско-брдском (Члан 60, 1855), уз незнатне измјене висине новчаног износа и ставки на које се плаћала д. Од тада д. је постојала без измјена као основни порез до краја самосталности Црне Горе (јануара 1916).

У државно-правном и друштвено-економском развитку Црне Горе разликовала су се три периода система финансирања државних институција: 1) од краја XVIII в. до стицања независности Црне Горе на Берлинском конгресу 1878; 2) од Берлинског конгреса до краја XIX в.; 3) од почетка XX в. до краја самосталности Црне Горе. Д. је у тим периодима незнатно усавршавана у зависности од економске снаге становништва и потребе за финансирањем државних институција. Прву темељиту реформу пореског система извршио је књаз Никола (1868). Том реформом је било утврђено да се на свако рало земље плаћа 6 гроша (пола фиорина) годишњег пореза; на сваку косу ливаде 3 гроша; на говече или коња такође 3 гроша; на сваких 10 брава 6 гроша; на сваку свињу и кошницу по 1 грош; на барел вина по 4 гроша годишње. У вријеме владавине књаза Данила годишњи приход од д. износио је око 12.500 фиорина, док је првих година владавине књаза Николе прикупљено 56.000 фиорина (1863), 1876. годишњи износ износио је 100.000 фиорина, а послије 1878. због увећања државне територије (за дупло) проширењем ораница и ливада, те планинских пашњака и сјенокоса, д. је знатно увећана. Од почетка XX в., осим д. коју су плаћали становници на земљишне посједе и стоку, уведени су и прирези и на друга материјална добра: на трговину, почетне облике индустријализације (монопол дувана). Од 1882. до балканских ратова порез је сваке године увећаван и пред крај независности Црне Горе (крајем 1915) износио је 700.000 круна годишње. Државни буџет се ипак почетком XX в. састављао добрим дијелом из руске помоћи и повремених дотација појединих европских држава (нпр. Србије).

ЛИТЕРАТУРА: Педесет година на престолу Црне Горе, Цт 1910; Р. Драгићевић, „Прилози економској историји Црне Горе 1861--1870", ИЗ, 1954, X; Б. Павићевић, Стварање црногорске државе, Бг 1955; Ј. Јовановић, Историја Црне Горе, Пг 1955; Н. Ракочевић, Црногорска народна скупштина, Пг 1977; Б. Павићевић, Петар I Петровић Његош, Пг 1997; М. Дашић, „О неким општим погледима на Црну Гору епохе краља Николе (1860--1918)", у: Краљ Никола -- личност, дјело и вријеме, Пг 1997; Огледи из историје Црне Горе, Пг 2000; Ж. Андријашевић, Историја Црне Горе од најстаријих времена до 2006, Бг 2015; Династија Петровић Његош, Пг 2016.

М. Дашић