ДАБИШИЋИ

ДАБИШИЋИ, властела у Подрињу која је средином XIV в. убрајана међу најмоћније у Босни. Родоначелник породице био је кнез Дабиша Беројевић, који се у периоду између 1326--1329. и 1345. помиње као сведок на три повеље бана Стефана II Котроманића. Имао је три сина: Пурћију, Владислава и Вука. Кнез Владислав је уписан као сведок на повељама бана Стефана II из 1351. и бана Твртка из 1357. Пурћија Д. је према неким мишљењима идентичан са војводом Пурћом, сведоком на владарским повељама у периоду 1353/54--1367. Према писању Мавра Орбина, Дабишини синови су држали многе земље на реци Дрини, у Босни и у Усори. Архивска грађа их доводи у везу са градом Кучлатом, који се налази на ушћу Јадра у Дрињачу, и облашћу Лудмер која се простирала између Јадра, Дрињаче и Дрине. Орбин пише и да су учествовали у побуни властеле која је почетком 1366. избила против бана Твртка. Када је након две године Твртко угушио буну, уништио је Д. Ухватио је Владислава и Вука, наредио да се Владиславу ископају очи, док је Вука бацио у тамницу.

ИЗВОР: М. Орбин, Краљевство Словена, Бг 1968.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни I, Бг 1956; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; П. Анђелић, „Barones Regni и државно вијеће средњовјековне Босне", Прилози, 1975--1976; П. Анђелић, „Убикација области Треботића и територијално-политичка организација босанског Подриња у средњем вијеку", ГЗМБиХ, 1977, 30--31.

С. Рудић