ДАБИЋ, Војин

ДАБИЋ, Војин, историчар, универзитетски професор (Тројеглава, Дежановац, Хрватска, 2. I 1949 -- Гроцка, 24. Х 2017). На Групи за историју Филозофског факултета у Београду дипломирао 1972. Почетком 1973. запослио се у Историјском институту САНУ у Београду и у оквиру секције за историју српског народа под туђинском влашћу започео истраживање историје Војне крајине и Срба у Хрватској и Славонији од почетка XVI до краја XVIII в. На ФФ у Београду одбранио је 1982. магистарски рад који је објављен као посебна монографија (Банска крајина 1688--1751, Бг--Зг 1984). За време постдипломских студија провео је више од годину дана на истраживањима у Бечу, Загребу и Љубљани изучавајући најважније архивске фондове за историју Срба у Хрватској и Славонији. Од 1985, у звању истраживача-сарадника, поверено му је истраживање прошлости Карловачког генералата. На ФФ у Београду изабран је 1992. за асистента на Одељењу за историју, на предмету Национална историја новог века. На истом факултету одбранио је 1996. докторску дисертацију Карловачки генералат 1683--1746. године и потом стекао звање доцента. Након одбране тезе наставио је проучавање прошлости Војне крајине и хронолошким и садржајним проширивањем рукописа докторске дисертације објавио монографију Војна крајина. Карловачки генералат (1530--1746) (Бг 2000). После вишегодишњих истраживања написао је студију под насловом „Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији" (Зборник о Србима у Хрватској, 2007, 6). За ванредног професора изабран је 2002. Објавио је већи број радова у историјским часописима и тематским зборницима, који се према обрађеној проблематици могу груписати у неколико тематских целина: сеобе Срба и њихов живот на феудалним поседима у Хрватској и Славонији, проблеми историјске демографије српских области од почетка XVI до краја XVIII в., демографски проблеми, аграрни односи и привреда итд. Учествовао је на двадесетак домаћих и међународних научних скупова, усавршавао се и истраживао у регионалним центрима Европе и на Балкану проучавајући у тамошњим архивима архивску грађу на латинском, немачком и италијанском језику. Захваљујући добром познавању архивских фондова, као и чињеници да се дугогодишњим истраживањима оспособио за читање и коришћење извора на старим и страним језицима, приредио је више тематских збирки извора, као и научних радова из прошлости Срба у Хабзбуршкој монархији, Турском царству и Млетачкој републици у XVI, XVII и XVIII в. Био главни уредник часописа Зборник Матице српске за историју, члан Редакционог одбора и уредник епохе XVI--XVIII в. Српског биографског речника, члан редакције Зборника САНУ о Србима у Хрватској и Српских студија. Прикупљао је документацију о страдању Срба за време грађанских ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. Део сакупљене документације приредио је у две књиге објављене на енглеском језику (Crimes Without Punishment: Vukovar, Sarvaš and Paulin Dvor, Vukovar 1997; Persecution of Serbs and ethnic cleansing in Croatia, 1991--1998: documents and testimonies, Bg 1998).

ДЕЛА: „Мала Влашка у Славонији: насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века", Српске студије, 2010, 1; „The Habsburg -- Ottoman War of 1716--1718 and Demographic Changes in War-Afflicted Territories", у: The Peace of Passarowitz, 1718, West Lafayette 2011; „Српско село (XVI--XVIII век): Обликовање животног и привредног простора", у: Просторно планирање у Југоисточној Европи, Бг 2011.

П.етар В. Крестић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)