ДАБАР

ДАБАР (Castor fiber), највећи представник реда глодара (Rodentia) у Палеарктику. Типична је семиакватична врста са низом адаптација на живот у води, као што су пловне кожице између прстију на задњим ногама уз помоћ којих плива, те пљоснати реп покривен рожним творевинама (подсећају на крљушти риба) који има функцију кормила. Крзно му је густо, кестењасто-браон боје. Маса одрасле јединке варира 18--20 кг. Тело му је дужине до 1 м, док је пљоснати реп дуг 30--40 цм и широк 15--20 цм. Д. је типичан биљојед, с јасном сменом типа биљне хране коју једе током године. У вегетацијском периоду храни се зељастим биљкама или ређе њиховим кртолама и ризомима, док се током зимске сезоне храни кором дрвећа. Управо да би дошао до коре младих изданачких гранчица, д. обара стабла дрвећа и биљака. За разлику од већине глодара размножава се само једном годишње. Парење је у периоду јануар--фебруар, бременитост траје 102--105 дана, а женка коти 2--3 младунца, у нашем поднебљу обично у периоду мај--јун. Д. насељава само водена станишта чије су обале обрасле зељастом и дрвенастом вегетацијом. У случајевима када нема довољну дубину воде, д. гради бране које подижу ниво воде у станишту. Управо се због тога он у воденим екосистемима означава као градитељска врста. Некада је био широко распрострањена врста, која је насељавала готово читав Палеарктик. Због прекомерног изловљавања истребљен је у огромном делу свог ареала. Ловили су га због квалитетног крзна, укусног меса и надасве парних касторијалних жлезда. До почетка XX в. преживело је само осам популација -- пет у Европи и три у Азији. Из истог разлога, д. на подручју Србије нестаје крајем XIX в. Хронолошки посматрано, Србија је последња европска земља из које је ишчезао. Током 2004. и 2005. у оквиру националног пројекта реинтродукције 75 јединки пореклом из Баварске насељено је на Засавицу и Обедску бару. Тако је д., након једног века од нестанка, враћен на просторе Србије, а његове популације се лагано увећавају.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ћировић, Еколошка студија реинтродукције европског дабра (Castor fiber L., 1758) нa подручју Србије, Бг 2010.

Д.ушко Ћировић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)