ДАБАР

ДАБАР, средњовековна жупа која се простирала у доњем Полимљу, са обе стране Лима. У периоду пре 1373. Д. је обухватао Радоињу, доњи ток Рзава на десној обали, као и долину Поблаћенице на левој обали Лима. Градови Добрун и утврђење код Светог Николе у Бањи били су центри ове жупе. Јужније од села Маржића (Мажића) Д. се граничио са жупом Црна стена. Свети Никола у Д. био је седиште Дабарске епископије. Жупа је улазила у састав земље Лим која је обухватала доње и средње Полимље. После 1282. Д. је ушао у састав државе краља Драгутина, па је све до 1316. имао посебну управу у односу на централну власт српског краља. Земља Лим, као и жупа Д., разбијене су најкасније 1373, приликом поделе земаља жупана Николе Алтомановића. Том приликом у доњем Полимљу су територије на левој обали Лима припале Босни. Највећи део жупе Д., на десној обали Лима, припао је кнезу Лазару. Од овог времена жупа Д. егзистира само на десној обали, где ће касније Турци формирати нахију Бања. После 1389. Добрун, са доњим током Рзава припао је босанској великашкој породици Павловића, што је допринело дезинтеграцији жупе Д. За ову жупу су после смрти цара Душана везани Војиновићи, а у Светом Николи су сахрањени велики кнез Војислав Војиновић и мајка Николе Алтомановића. У Добруну је сахрањена породица великог жупана Прибила, која је такође на неки начин повезана са Немањићима.

ЛИТЕРАТУРА: С. Мишић, Територијално--управна организација Полимља (12--14. век), Краљ Владислав и Србија 13. века, Бг 2003; М. Благојевић, Средњовековна српска државност, Бг 2011.

С. Мишић