БУТОРАЦ, Павао

БУТОРАЦ, Павао, бискуп, историчар (Пераст, 26. III 1888 -- Дубровник, 22. XI 1966). Студије теологије завршио у Задру. Радио као професор у Поморској и Дјевојачкој (касније Трговачкој) школи и у сјеменишту у Котору (1918--1920). За которског бискупа именован 1938, администратора Дубровачке бискупије 1940, а дубровачког бискупа 1950. На научноистраживачком плану пажњу је посвећивао изучавању историје, историје умјетности и културне историје Боке которске од XV до XIX в: Змајевићи, Зг 1928; Госпа од Шкрпјела, Котор 1928; Културна повијест града Пераста, Пераст 1999; Бока которска у XVII и XVIII стољећу: политички преглед, Пераст 2000. Учествовао у раду II ватиканског сабора (1963--1965), а у неким својим списима и јавним наступима дјеловао с позиција католичког клерикализма, што му је помогло да 1965. добије почасни докторат на Католичком богословском факултету у Загребу.

ДЕЛА: Политички и господарствени либерализам и кршћанство, Мостар 1920; Проблем културе, Дубр. 1966; Развитак и устрој Перашке опћине, Пераст 1998; Котор за самовладе: (1355--1420), Пераст 1999; Опатија Св. Јурја код Пераста, Пераст 1999;

ЛИТЕРАТУРА: Ј. М. Ујевић, „Павао Буторац", Социјална мисел, 1967, 3; Ј. Шидак, „Павао Буторац", Хисторијски зборник, 1968/69, 21--22.

Ђ. Тошић