БУРИЈАН, Рихард

БУРИЈАН, Рихард (Burian, Richard), лекар, физиолог, универзитетски професор (Беч, 8. I 1871 -- Њујорк, 2. V 1954). Дипломирао на Медицинском факултету у Бечу 1894. Оснивач је Физиолошког института у Београду који данас носи његово име. Наставничку каријеру започео у Лајпцигу, а 1900. изабран за доцента на истом Универзитету. Пре доласка у Београд био наставник физиологије на више аустријских и немачких факултета у Бечу, Инзбруку, Хановеру и Лајпцигу, а био је и директор Физиолошког одељења Напуљске зоолошке станице. На инсистирање М. Јовановића Батута дошао у Београд и постао редовни професор физиологије на новооснованом Мед. ф. 1920. У зимском семестру 1922/23. започео своја предавања на немачком језику, а након две године предавао и на српском. Поред развоја наставе, старао се и о подизању и уређењу зграде Физиолошког института која је завршена 1927. У згради је основано више експерименталних лабораторија из фонда Елси Инглис из Шкотске. Године 1923. изабран је за декана Мед. ф., пошто је примио југословенско држављанство. До пензионисања био је декан у више наврата (1923/24, 1926/27. и 1933/34). Научни интерес Б. био је у домену физиологије нерава и мишића. Заједно са својим сарадником И. Ђуричићем, поставио је хипотезу о двојности сложеног процеса активације попречно-пругастих мишића, која је тек после тридесет година верификована уз примену савремене опреме. Необјављени експерименти Б. су уништени за време бомбардовања. Одшколовао је многобројне сараднике који су га наследили на Мед. ф., али и као наставници физиологије на другим факултетима у Београду (Ветеринарском, Фармацеутском, Пољопривредном) и медицинским факултетима у Југославији (Сарајево, Нови Сад и Скопље). Аутор је већег броја радова из биохемије (најзначајнији о разлагању мокраћне киселине), упоредне физиологије и физиологије нерава и првог уџбеника физиологије на српском језику, који је доживео три издања. Био је дописни члан СКА од 1926. После пензионисања наставио је да живи у Београду, где је провео и године немачке окупације, одбијајући да се изјасни као Немац. Године 1947. отишао је у САД (Хановер, поред Бостона) код свог сина где је и преминуо.

ДЕЛА: Физиологија, I--III, Бг 1939.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић, Професори Медицинског факултета у Београду, Бг 2003; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг--Торонто 2005.

Љ. Гојковић Букарица