БУЊАЦ, Владимир

БУЊАЦ, Владимир, књижевник, новинар (Загреб, 10. VI 1928 --– Београд, 17. II 1999). У Београду студирао архитектуру, потом биологију, а од 1954. југословенску и општу књижевност. Са сликаром Б. Маскарелијем основао двојезични књижевни лист (српскохрватски--–италијански) Осврти--–Sguardi (Ровињ). Уређивао часопис Видици, био секретар редакције часописа Дело, а касније уредник у Радио Београду. У периодици објављивао књижевну, ликовну и филмску критику и есејистику. Пажњу књижевне критике привукао првом књигом Цвеће долине Јозафат (Бг 1966), која садржи шест приповедака, као и кратким романом о животу малог славонског места у првим ратним данима 1941. Објавио две књиге посвећене Црњанском Дневник о Црњанском (Бг 1982) и Каменовани Црњански (Бг 1986), у којима документаристички приступа околностима и догађајима из пишчевог живота. У сатиричној драми Император (Бг 1973) метафорично говори о искуству савременог човека као о драми људске цивилизације. Са С. Чикешом написао сценарио за филм Далеко небо (1982). За дугогодишњи рад у новинарству награђен је новинарским признањима „Златни микрофон" и Орденом рада са златним венцем*.*

ДЕЛА: роман: Љубави господина Августина фон Рајаковича, Бг 1970; монографије: Јеретички Бранко Ћопић: 1914--1914–1984, Бг 1984; Чесме и фонтане Београда, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ћирилов, „Предговор", Император, Бг 1974; Љ. Видаковић, „Владимир Буњац: Јеретички Бранко Ћопић", Свеске, 1991, 3, 10; Два века српског новинарства, Бг 1992; С. М. Франић, „Одлазак исписника по перу", ЈУ филм данас, 1999, 1, 50.

Н.аташа Половина

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)