БУЊАЦ (БУНИЋ)

БУЊАЦ (БУНИЋ), Радован, кнез (?, око средине XVII в. -- Загреб, 1703). Српски крајишки првак који се крајем XVII и почетком XVIII в. борио против потчињавања области између Купе и Уне (данашње Баније) власти хрватског бана и загребачког бискупа. Из расположивих извора види се да је у лето 1699, заједно с кнезовима Јанком Боројевићем и Теодором Деретом, код цркве у селу Боројевићима учествовао на тајном састанку с официрима из Петриње, противницима банске власти, којима се заклео на верност да би, потом, био изабран за једног од народних депутираца који су пошли у Беч да би издејствовали да област између Купе и Уне буде укључена у Вараждински граничарски генералат, насељен искључиво Србима, и да њени становници највећим делом такође Срби, не постану сељаци-кметови него да остану у свом војничком стању, као и да садрже у области око Новог на Уни, коју је требало вратити Турцима. Депутација, у којој је Б. био један од најугледнијих, успела је да почетком октобра 1700. од цара Леополда I издејствује за све крајишнике патент који их је штитио од навале и насиља хрватске банске власти. Другим царским патентом, од 2. X 1702, цар је крајишку област између Купе и Уне прикључио Вараждинском генералату и крајишнике поново узео у заштиту, помињући Б. као првог међу делегатима који су тај патент издејствовали, што сведочи о његовом угледу и значају у тамошњој крајишкој средини. Али, то га је скупо стајало кад је, већ 1703, цар коначно одлучио да област између Купе и Уне подложи власти хрватског бана и загребачког бискупа. Као њихов противник, Б. је био ухваћен и 21. августа саслушаван у бискупској курији у Загребу пошто је био означен као „antesignanus Valachorum", односно вођа Срба који су се тада побунили против враћања Турцима краја око Новог и том приликом напали и турске и аустријске комесаре за разграничење двеју Царевина. Ускоро потом над њим је извршена смртна казна.

ИЗВОР: С. Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у XVIII веку, I, Бг 1989.

С. Гавриловић