БУНИЋ, Мато

БУНИЋ, Мато, племић, песник, провидур (Дубровник, 1637 -- Дубровник, 1708). Савременици су га звали и Мато Шкрабало и Мато Бјеланов. У Велико веће ушао је 1657. У хаосу после великог земљотреса 6. IV 1667, нашао се у групи племића који су опљачкали државну благајну. Присвојени новац морао је вратити. Овај преступ брзо је занемарен, јер је у земљотресу страдало много племића, потребних у обнови града. Заповедао је дубровачком војском у Конавлима 1668, спречавао упаде турских поданика на територију Републике. Исте године, као изасланик Републике, интервенисао је са променљивим успехом код босанског паше у вези са пљачкањима херцеговачких пандура и становника Херцег Новог по дубровачкој територији. Успешан је поклисар харача на Порти (1669--1670). У то време испевао је и песму у 148 осмераца „о великој трешњи", објављену тек „у наше дане" (1933). У Бечком рату био је дубровачки посланик у Бечу, а касније члан Малог већа, провидур и кнез у три наврата. Имао је бројно потомство и живео скромно.

ИЗВОР: Р. Самарџић, Борба Дубровника за опстанак после великог земљотреса 1667. Архивска грађа (1667--1670), Бг 1960.

ЛИТЕРАТУРА: П. Колендић, „Једна песма Мата Бунића о дубровачком потресу године 1667", НС, 1933, 12, 32; Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Бг 1950; З. Бојовић, Барокни песник Петар Канавеловић, Бг 1980.

Ж. Вујадиновић