БУНИЋ ЛУКОВИЋ, Пијерко

БУНИЋ ЛУКОВИЋ, Пијерко (маркиз de Bona), писац (Дубровник, 14. I 1788 -- Дубровник, 18. VII 1846). Потиче из племићке породице чији су чланови почетком XIX в. били укључени у политичке борбе за обнову тек укинуте Републике. Као један од вођа устанка против Француза 1813. био је рањен у Грушкој бици. Не мирећи се с нестанком Републике, провео је једну деценију (1814--1824) ван Дубровника (Александрија, Каиро, Трст). Од повратка 1825. претежно је боравио на имању бавећи се књижевним и позоришним радом, музиком и компоновањем. Сачувана му је збирка од четрдесетак љубавних, шаљиво-сатиричних, родољубивих и пригодних песама. У славу Михаила Обреновића испевао је песму У хвалу Србије (1842), поздрављајући оснивање ДСС. Написао је тридесетак драма (трагедија, комедија, игроказа, фарси, историјских драма), представљајући претежно породичне односе, с наглашеном поуком, а касније чешће историјске теме, ослоњене на народна предања и средњовековне легенде (Мурат под Биоградом, Три босанска краља, Мухамед II у Босни, Рат дубровачки с Стјепаном Херцегом Косачом и др.). Организовао је позоришне представе и покушао да оснује аматерску дружину. Био је присталица илирског покрета, али није прихватио Гајев правопис. Сакупљао је народне пословице. У његовом разноврсном делу преплићу се традиција дубровачког песништва XVIII в., класицистички и романтичарски тонови.

ДЕЛА: Чехуљице, Слит 1866; А. Павешковић, Сликотворство Пјерка Бунића Луковића, Дубр. 1987.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кастропил, Пијерко Бунић и илиризам, Дубр. 1956; А. Павешковић, Пијерко Бунић Луковић -- уротник и пјесник, Дубр. 1986.

З. Бојовић