БУЛИ, Мони де

БУЛИ, Мони де (Boully, Solomon Monny de), песник (Београд, 27. IX 1904 -- Париз, 29. III 1968). Правни факултет завршио у Београду (1928). Био повезан с београдским модернистима (највише с Ристом Ратковићем и Душаном Матићем). Прву песму објавио 1923. у Хипносу Р. Драинца. Уредио и издао модернистички алманах Црно на бело (1924). У Паризу 1925. остварио сарадњу са А. Бретоном и његовим надреалистичким часописом La révolution surréaliste. Прву песничку књигу објавио 1926, а са Р. Ратковићем покренуо и уређивао часопис Вечност. Поново одлази у Париз 1928, где је наставио сарадњу с надреалистима и њиховим сапутницима (А. Арто, К. Серне, Р. Домал, Р. Жилбер Леконт, А. Адамов, Х. Крамер, Р. Вајан и др.). Са Ж. Каривом и Београђанином Д. де Мајо покренуо часопис Discontinuité (један број, 1928). Сарађивао у часопису Le Grand Jeu, у чијој књижевној групи је био веома активан, те у часописима Les Cahiers jaunes, Les Cahiers de l'Etoile и Les Cahiers du Sud (песме, поеме и критички текстови на француском). У београдским листовима Правда и Време објављивао „путописне репортаже" из париског живота. Неколико година живео у Хагу (Холандија). У току II светског рата крио се као Јеврејин код Макса Жакоба у унутрашњости Француске. После рата посветио се антикварском послу. За књигу Златне бубе. Песме и подсећања (Бг 1968) написао мемоарски текст „Седмица са седам недеља", оживљавајући атмосферу колективног књижевног и уметничког живота у Београду и Паризу, заједничке акције и раскид с надреалистима и с другим авангардним писцима и уметницима међуратног времена, потврђујући утицај који су на њега имали француски модерни песници (С-Џ. Перс). Његова поезија има неке од кључних одлика надреалистичког и авангардног рукописа: игру речима с великим бројем комбинација у значењу, алогичне спојеве реалног и ирационалног, обичног и чудесног, хумор, гротеску, иронију, ониричке слике, аутоматско писање, деструкцију језика, стандардних песничких слика и синтаксе. Поред поетских писао је и критичко-есејистичке текстове. До 1932. деловао у српској и у француској књижевности, а потом искључиво у француској.

ДЕЛА: Крилато злато, Бг 1926; и Р. Драинац, Две авантуристичке поеме, Бг 1926; Антена смрти, Бг 1927; и Р. Ратковић, Левиатан, поема, Бг 1927; Audelà de la mémoire: poèmes, textes, critique, correspondance, Мayenne 1991.

ЛИТЕРАТУРА: В. С. Зоровавељ, „Мони де Були: Антена смрти", ЛМС, 1928, 315/1; Р. Ратковић, Ћутања о књижевности, Бг 1928; И. В. Лалић, „Апотеоза неоствареног песника: Мони де Були: Златне бубе", ЛМС, 1968, 144, 402/1; Р. Константиновић, Биће и језик, 1, Бг -- Н. Сад 1983; М. Ненин, „Мони де Були или Необични простори ведрине", у: М. де Були, Крилато злато и друге књиге, Бг -- Г. Милановац 1989; Г. Тешић (прир.), Авангардни писци као критичари: изабрани критички радови, Н. Сад -- Бг 1994.

М. Недић