Прескочи до главног садржаја

БУКОВИЧКА БАЊА

БУКОВИЧКА БАЊА (Аранђеловачка бања), бања у Шумадији на североисточној подгорини планине Букуље, на реци Кубршници, на 270 м. н.в. Забележено је да је 1811. овде ради окрепљења боравио Доситеј Обрадовић. Године 1850. бања је добила надзорника, а 1856. почиње уређивање бањског парка. Од тада потичу и први тачни подаци о лековитим изворима, у делу Опис минералних и лековитих вода Е. Линденмајера. Кнез Михајло Обреновић саградио је 1868. хотел „Старо здање", а две године касније уређено је „Парно купатило". Бањски извори „Књаз Милош" (каптиран 1903), Ђулара, Топлара и Победа дају воду температуре од 12 до 28ºC, које спадају у алкално-угљене кисељаке значајне за превенцију и лечење гастроинтестиналног и хепатобилијарног тракта. Минерална вода Књаз Милош добијала је награде на светским изложбама у Бриселу 1906. и Лондону 1907. Медицинска служба је у надлежности Завода за превенцију, лечење и рехабилитацију „Буковичка бања". Бању годишње посети преко 30.000 туриста, који остваре око 300.000 ноћења. Смештај гостију могућ је у хотелима „Старо здање", „Шумадија" и „Извор", у неколико одмаралишта и у приватном смештају.

Ст. Станковић

Поред природних извора, воде се захватају и преко више бушотина, каптирањем пукотинске издани у мермерима у подини терцијарних наслага. Дубина појединих бунара је од око 150--1.000 м, а највећи део вода добија се из бунара дубине 477 м. Температура воде креће се од 12 до 36 ºC. Воде су хидрокарбонатно-алкалне, са знатним садржајем слободног угљен-диоксида (кисељак). Укупна минерализација варира од 2 до 5 г/л. Од микрокомпоненти нешто повишен садржај имају јони флуорида, стронцијума, радона и баријума.

З. Стевановић

Бања има више извора хладне минералне воде, а окружена је великим парком од 22 ха. Чувена је по културној манифестацији Мермер и звуци, која се одржава сваког лета, а на којој се израђују скулптуре од Венчачког мермера. Позната је као место окупљања спортиста и спортских догађања. Има све услове за рекреацију, превенцију и лечење хроничних обољења. Минерална вода, која се извози, садржи у 286 мг/л натријума, 144 мг/л калцијума, 36,4 мг/л магнезијума, 28 мг/л калијума, 0,07 мг/л гвожђа, 1.239 мг/л хидрокарбоната, 14 мг/л сулфата, 7,2 мг/л хлорида, 1,5 мг/л флуорида, сувог остатка на 180ºC 1.175 и газирана је са CO2, што јој даје изузетан укус.

С. И. Недељковић

ЛИТЕРАТУРА: A. Grubić, Tectonic map of Carpathian-Balkan Regions and their Foreland, Бг 1972; Седиментологија, Бг 1975; Ј. Марковић, Бање Југославије, Бг 1980.