БУКОВАЧА

БУКОВАЧА (Pleurotus ostreatus), сапробна врста гљиве из раздела Basidiomycota која расте на трулим деблима и пањевима листопадног дрвећа, често на букви, ретко на четинарском дрвећу. Плодоносно тело има облик шкољке пречника око 20 цм, некад и више, тамносиве или мрке боје са плавичастим одсјајем. Због таквог облика добила је научно име ostreatus, што је латинско име за шкољку остригу. Стога се и код нас понекад помиње име остригар за ову гљиву, а локално је позната и као мразница (Срем) или пањевача (Тара). Са доње стране шешира су беличасте ламеле које старењем постају белосивкасте. Дршка је кратка, постављена са стране. Обично се из једне разгранате дршке развија више плодних тела која се преклапају попут црепова. Распрострањена је у умереној зони широм света али није честа врста. У планинским крајевима Србије обично се налази на деблима букве, док се у нижим и равничарским областима најчешће јавља на стаблима и пањевима врба и топола дуж великих река. Понекад је могуће пронаћи је и на деблима црног бора или других четинара. Расте током хладнијег дела године, од октобра до марта. Веома позната јестива врста која се у вештачким условима успешно узгаја на одсеченим дрвеним облицама или на посебно припремљеној слами. Нарочито је цењена у корејској, јапанској и кинеској кухињи где се сматра деликатесом. И у Србији се може редовно наћи у продаји. Код малог броја људи може да изазове алергијске реакције. Због садржаја ловастатина, супстанце која смањује ниво холестерола у људском организму, сматра се лековитом гљивом. Углавном нема опасности од замене с отровним врстама због препознатљивог облика, карактеристичног станишта на пањевима и деблима, као и хладног доба године кад се јавља. У то време само неискусни берачи могу да је замене са ређом и нејестивом врстом Panellus serotinus, која донекле слично изгледа и расте на истом станишту, али је ситнија и има жуту дршку и ламеле испод шешира који је браон-маслинастозелене боје. Донекле јој је слична и гљива брестовача (Pleurotus cornucopiae) која најчешће расте на пањевима и деблима бреста али током летњих и јесењих месеци.

ЛИТЕРАТУРА: И. Фохт, Кључ за гљиве, Зг 1986; М. Давидовић, Гљиве – благо наших крајева, Бг 2007.

Борис Иванчевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)