БУКАВАЦ

БУКАВАЦ, воден-бик (Botaurus stellaris), крупна и снажна евроазијска чапља породице Ardeidae из реда штакара (Ciconiiformes). Дужине је 70--80 цм и распона крила 100–130 цм. Перје му је камуфлажно жућкасто-тамномрко, тако да је неприметан у трсци. У опасности се прво укипи, усправи кљун и врат, стањи се и сложи пецке на перју у паралелне вертикалне низове подражавајући трску. Притеран у ћошак, надме се и нашушури перје, мало рашири крила, разјапи кљун да изгледа што страшније. Име је добио по моћном, дубоком и муклом пролећном рикању мужјака, које се разлеже километрима. Оно је повод честим веровањима у постојање натприродног бика, насељеног душама утопљеника, који живи у барама и језерима и ноћу страшно усталасава воду, гласом престрављује људе, одвлачи краве и волове у живо блато или дави жене. У стварности је безопасна, плашљива барска птица која се храни рибом, водоземцима, гмизавцима и воденим бескичмењацима, које најчешће лови у сумрак или у зору, у плиткој води обраслој трском, па се зато врло тешко може видети. Корача полако, оклевајући, али се за тако тешку птицу задивљујуће вешто креће ослањајући се само на лелујаве стабљике трске, које по неколико обухвата својим дугачким прстима. У лету бојом подсећа на крупну сову са широким заобљеним крилима. Обично лети кратко и брзо опет нестаје у трсци. Б. живи скривено и усамљенички, а и гнезди се изван бучних мешовитих колонија барских птица. Мужјаци су полигамни. Само женке леже (три и по недеље) на јајима (4–5 затупастих, мат маслинастосмеђих) у гнезду у тршћаку, почев од краја марта или од априла. Младунци напуштају гнездо већ после две недеље и пењу се слободно по трсци пре него што полете у узрасту 7–8 недеља. Б. се не сели док се вода не смрзне, а онда се помера према југу. Б. је у Србији ретка птица, ограничена углавном на простране панонске тршћаке по ритовма. Процењује се да нема више од пар стотина мужјака и можда нешто више женки, па је под строгом заштитом.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ћопић, „Храбри Мита и дрекавац из рита", У свијету медвједа и лептирова, Бг 1956; С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови 1990–2002", Ciconia, 2003, 12.

Воислав Васић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)