БУЈИЋ, Бранко

БУЈИЋ, Бранко, публициста (Приједор, 9. IX 1901 --– Јадовно, Хрватска, 1942). Правни факултет завршио у Загребу, где је и докторирао 1928. Усавршавао право у Бечу. Запослио се 1927. као судски приправник у Сарајеву. Од ране младости био је левичар и сарађивао у студентским листовима. Члан руководства комунистичке партије за БиХ постао 1927. Осуђен је 1930. на пет година затвора због комунистичке делатности, а затим на још две. За време издржавања казне проучавао марксистичку литературу и бавио се превођењем, а потом предавао марксистичку економију на тамошњим комунистичким курсевима. По изласку из затвора прешао у Београд, написао две брошуре (Ко даје новац за рат, Бг 1940; Колико је јака Италија, Бг 1940) и писао за часописе Преглед, Наша стварност и Народно благостање о темама из области политике, ратне привреде, конјунктуре и кризе најчешће под псеудонимом Седмак. У свом главном делу Теорија кризе (Сар. 1958), следећи Маркса, тврдио је да је главни узрок криза у капитализму противречност између друштвеног карактера производње и приватног присвајања, која се испољава као супротност између савршеног пословања у једном предузећу и анархије у целокупној производњи и, због тога, кроз пад профитне стопе. Јуна 1941. у Сарајеву су га ухватиле усташе, заточиле у логору Јадовно и тамо убиле.

Б.ошко Мијатовић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)